Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking


1 Comment

Godišnjica koja to i nije, salaši i kolači na severu Bačke!

Nisam čula još da je jedan par pogrešio dan godišnjice braka, da su jedno drugom uredno čestitali, obeležili, proslavili i onda usred proslave shvatili da je pogrešan datum! Eto, nama se to desilo!  A kakve veze sve to ima sa salašima i kolačima? E pa ima! I sa prolećem!
Svi su pohrlili u prirodu, pa i mi! Ne znamo bolje mesto od salaša za izležavanje na sveže pokošenoj travi, ćutke gledanje u nebo, upijanje onih prvih umilnih sunčevih zraka koji te ne opeku nego maze… Proleće u ravnici je čudno opijajuće, a u mom rodnom Somboru i njegovim okolnim salašima – neponovljivo inspirišuće. I tako se moja mala porodična družina, željna uživanja, zatekla u Somboru baš na dan sap(a)utnikove i moje godišnjice braka. Barem smo tako mislili! Prvo je plan bio da plana nema, a onda je došlo čestitanje i znate onaj naš dobro poznati manir: pa hajde kad su se već ljudi setili da ipak obeležimo, malo, skromno druženje u prirodi, na salašu pored Sombora. Možda samo roštilj. Možda samo nas četvoro. A ne, ipak šestoro. A kolač? Pa šta će nam, biće roštilj. Ali ne može bez kolača. Ok, onda roštilj i kolač. A kuglof, a medenjaci, a raspuknuti čokoladni kolač, a da ipak ukrasim teglice, sve te kolače lepo upakujem, napravim mali slatki sto i dekorišem ga? Sap(a)tnik se hvata za glavu, smeje se na već dobro poznat način koji znači: Ok, radi sta hoćes, javi kad i gde da se pojavim!

Image
I tako ja opet imam pune ruke posla, treba osmisliti dekoraciju za slatki sto na salašu, treba peći kolače (dobro, tu u pomoć stiže mama Rada), vrtim se po pijaci kupujući cveće, po prodavnicama tražeci detalje koji će se uklopiti u početnu ideju i opet me obuzima osećaj sreće što ću sve to podeliti sa dragim ljudima, u jedno divno prolećno poslepodne na salašu. Ljubičasta dominira, može da se uklopi i sa ostalim bojama poput pastelne zelene, malo žute, crno – bela kombinacija se pojavi da celu priču zaokruži…

Image

Ljubičaste su i vetrenjače koje sam sa posebnim osećajem zadovoljstva ručno napravila, jer ovde simbolično poručuju da nam je stalno potreban jak vetar da nas pokreće, da se moramo potruditi da pozitivna energija pokreće ovo malo čudo od naše zajednice.

Image

Motiv je opušten salašarski ambijent, ali hajde nije greh i ako se za milimetar odstupi, pa imamo i malo sjaja čisto da zagolicamo maštu, lizalice neponovljivih majstora slatkiša Janović iz Sombora, moji kolači, ostala dekoracija i malo mašte – i već vidim prijatelje kako prilaze ovoj “slatkoj postavci” i zadovoljno se osmehuju!

Image
Ređao se red smeha, red hrane, red mirisa cveća i trave, i baš kad smo se posle odličnog ručka okupili oko slatkog stola da otvorimo sve teglice i otpakujemo kolače, ni sama ne znam kako, shvatam da nije 31.03. (datum naše godišnjice), nego 30.03. i da su sva čestitanja zapravo morala da sačekaju sutra – jer je zapravo godišnjica sutra! I dobro, jasno mi je što su nam svi prijatelji poverovali da smo se venčali 30. marta, ali što smo nas dvoje ubedili jedno drugo da smo se venčali tada – e to je posebna priča! 🙂 E tek tada, posle ove spoznaje, nastala je prava proslava! U čast onih koji ne znaju kada su se venčali. Ali slave! 🙂 Jer za dobru klopu, dobro društvo, odlične kolače, smeh, salaš, prijatelje i druženje nikad nije rano, ni kasno, ni pogrešno vreme!
Inace, sestra mi je čestitala godišnjicu dva dana posle, 01. aprila. Valjda je htela da se nasali 🙂 Ispostavilo se da smo i tada slavili, i ispostavilo se da smo ovu “pogrešnu” godišnjicu slavili tri dana! A imamo i razlog! To je jedino važno!

Image

Image

Image

Image

Image

Advertisements