Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking


1 Comment

Godišnjica koja to i nije, salaši i kolači na severu Bačke!

Nisam čula još da je jedan par pogrešio dan godišnjice braka, da su jedno drugom uredno čestitali, obeležili, proslavili i onda usred proslave shvatili da je pogrešan datum! Eto, nama se to desilo!  A kakve veze sve to ima sa salašima i kolačima? E pa ima! I sa prolećem!
Svi su pohrlili u prirodu, pa i mi! Ne znamo bolje mesto od salaša za izležavanje na sveže pokošenoj travi, ćutke gledanje u nebo, upijanje onih prvih umilnih sunčevih zraka koji te ne opeku nego maze… Proleće u ravnici je čudno opijajuće, a u mom rodnom Somboru i njegovim okolnim salašima – neponovljivo inspirišuće. I tako se moja mala porodična družina, željna uživanja, zatekla u Somboru baš na dan sap(a)utnikove i moje godišnjice braka. Barem smo tako mislili! Prvo je plan bio da plana nema, a onda je došlo čestitanje i znate onaj naš dobro poznati manir: pa hajde kad su se već ljudi setili da ipak obeležimo, malo, skromno druženje u prirodi, na salašu pored Sombora. Možda samo roštilj. Možda samo nas četvoro. A ne, ipak šestoro. A kolač? Pa šta će nam, biće roštilj. Ali ne može bez kolača. Ok, onda roštilj i kolač. A kuglof, a medenjaci, a raspuknuti čokoladni kolač, a da ipak ukrasim teglice, sve te kolače lepo upakujem, napravim mali slatki sto i dekorišem ga? Sap(a)tnik se hvata za glavu, smeje se na već dobro poznat način koji znači: Ok, radi sta hoćes, javi kad i gde da se pojavim!

Image
I tako ja opet imam pune ruke posla, treba osmisliti dekoraciju za slatki sto na salašu, treba peći kolače (dobro, tu u pomoć stiže mama Rada), vrtim se po pijaci kupujući cveće, po prodavnicama tražeci detalje koji će se uklopiti u početnu ideju i opet me obuzima osećaj sreće što ću sve to podeliti sa dragim ljudima, u jedno divno prolećno poslepodne na salašu. Ljubičasta dominira, može da se uklopi i sa ostalim bojama poput pastelne zelene, malo žute, crno – bela kombinacija se pojavi da celu priču zaokruži…

Image

Ljubičaste su i vetrenjače koje sam sa posebnim osećajem zadovoljstva ručno napravila, jer ovde simbolično poručuju da nam je stalno potreban jak vetar da nas pokreće, da se moramo potruditi da pozitivna energija pokreće ovo malo čudo od naše zajednice.

Image

Motiv je opušten salašarski ambijent, ali hajde nije greh i ako se za milimetar odstupi, pa imamo i malo sjaja čisto da zagolicamo maštu, lizalice neponovljivih majstora slatkiša Janović iz Sombora, moji kolači, ostala dekoracija i malo mašte – i već vidim prijatelje kako prilaze ovoj “slatkoj postavci” i zadovoljno se osmehuju!

Image
Ređao se red smeha, red hrane, red mirisa cveća i trave, i baš kad smo se posle odličnog ručka okupili oko slatkog stola da otvorimo sve teglice i otpakujemo kolače, ni sama ne znam kako, shvatam da nije 31.03. (datum naše godišnjice), nego 30.03. i da su sva čestitanja zapravo morala da sačekaju sutra – jer je zapravo godišnjica sutra! I dobro, jasno mi je što su nam svi prijatelji poverovali da smo se venčali 30. marta, ali što smo nas dvoje ubedili jedno drugo da smo se venčali tada – e to je posebna priča! 🙂 E tek tada, posle ove spoznaje, nastala je prava proslava! U čast onih koji ne znaju kada su se venčali. Ali slave! 🙂 Jer za dobru klopu, dobro društvo, odlične kolače, smeh, salaš, prijatelje i druženje nikad nije rano, ni kasno, ni pogrešno vreme!
Inace, sestra mi je čestitala godišnjicu dva dana posle, 01. aprila. Valjda je htela da se nasali 🙂 Ispostavilo se da smo i tada slavili, i ispostavilo se da smo ovu “pogrešnu” godišnjicu slavili tri dana! A imamo i razlog! To je jedino važno!

Image

Image

Image

Image

Image

Advertisements


6 Comments >

Čestitka za 34. rođendan? Srećna mi inspiracija! 🙂

Nisam sigurna šta je to u broju 34 što me toliko intrigira…Ne dopada mi se ta cifra, nekako je sva “ćoškasta i uglasta” pa joj je valjda trebalo dodati malo toplih, razdraganih tonova da bih uopšte imala volju da ovaj rođendan proslavljam. Unapred sam već taj omraženi trideset i četvrti osudila na to da bude običan i ni po čemu drugačiji dan od ostalih. I onda je jedno veče “zamirisalo” na cimet, na čipku i na ruže, na smeh i neopterećujući razgovor sa mojim divnim prijateljicama, na intimnu atmosferu u mojoj kući i ideja za proslavu 34-og je u mojim mislima već bila realizovana.

Prikupljanje materijala za celokupnu dekoraciju koju sam izradila, bio je za mene zanimljiv proces otkrivanja, male prodavnice sa divnim materijalima za kreativce, mašnice, cveće, čipkice, sveće, šolje i porcelan…Za uživanje i nestrpljivo iščekivanje da počnem da pravim sve što sam zamislila i da iznenadim prijateljice. Posebno sam bila motivisana činjenicom da rođendan nisam proslavila kod kuće već dugi niz godina, pa je neki čudan osećaj uzbuđenja pratio celokupnu realizaciju ideje.

1

Za kolače sam se naravno obratila mojoj dragoj Veri (Vanilica Novi Sad), a fotografije je napravila Sonja Lazukić.

I zapravo, bilo je intimno, tiho a veselo, uz osmeh i divne ukuse kolača, uz miris cveća i sa nekim retro stilom koji je povezao celu priču.

Ne znam zašto mi se i dalje ne dopada 34, ali mi se jako dopada način na koji sam ga proslavila i od danas govorim da sam u 35-oj. Nekako mi zvuči lepše! 🙂

kolaz

kolaz1

a_6

a_49

a_67

a_55

a_84

a_42

a_61

a_44

a_54

a_39

a_76


4 Comments

Anti – srcast Valentin, inspiracija i iznenađenje za kraj. Ili za početak! :)

Od srca sam odustala. Mislim za Dan zaljubljenih. Zašto baš svaki mora da bude obeležen srcima koja me saleću sa svih strana, vrebaju iz izloga prodavnica, saplićem se o njih na svakom koraku, na raznoraznim mestima očekivanim i neočekivanim… Uostalom, zašto Dan zaljubljenih obavezno podrazumeva da ga proslavljamo samo uz partnere? Bunim se glasno ove godine protiv toga i odlučno tvrdim da sam zaslužila da ga proslavljam sa svima redom – jer, zaljubljena sam u život, zaljubljena sam u trenutke tišine, zaljubljena sam u smeh od srca, zaljubljena sam u svoju sestru i njenu spontanost, zaljubljena sam u Sergeja, sina mi nezaustavljivog 24 sata tokom dana, zaljubljena sam i u našu malu komunu u naša čestiri zida, zaljubljena sam u sva svoja duga prijateljstva i svoj posao…Pa proslaviću taj Dan zaljubljenih kako ja hoću, tako sva zaljubljena i to bez srca! U inat!

Image

Tražeći inspiraciju na temu – kako obradovati i iznenaditi moje voljene na taj čuveni 14. februar, ideja se rodila sasvim spontano. Biće retro, biće u maniru „uradi sama“ i biće mnogo slatko, jer ja bez slatkog nijednu ljubav ne mogu da zamislim. Začinićemo sve to sa malo dobre volje i nadati se da će svako od mojih voljenih osetiti poruku koju želim da podelim sa njima.

I tako sam bila na početku da idejom, a bez jasne vizije za realizaciju. I kad sam pomislila da me ništa od svega što sam pokušala i zamislila neće zadovoljiti i ispuniti onim čudnim osećajem ushićenja kad želiš nešto jako lepo da učiniš za druge, ugledala sam na internetu fotografiju koja me oduševila!

E tad sam bila sigurna da će za sve meni drage osobe biti proslave Dan zaljubljenih, biće mafina, ali biće i iznenađenja. 🙂 Napraviću mafine i upakovati ih u kartonsku kutiju u kojoj se prodaju jaja! Da, dobro ste čuli – kartonska kutija u kojoj se prodaju jaja! 🙂 Kutiju ću ukrasiti i dobićemo pravi retro, šik, nezaboravan poklon! Svi će zapamtiti taj poklon, sigurna sam. A to i želim.

Image

Evo šta nam je potrebno:

Mafini, čiji ćete recept videti na kraju teksta

Kartonske kutije za jaja

Čipka, satenske trake

Prvo sam zamislila boje u koje želim da upakujem ove zanimljive poklone i odabrala braon, krem i crvenu. Potom sam počela da razmišljam o materijalima. Čipka i saten na kartonskoj kutiji za jaja – sjajna kombinacija! 🙂 I moram priznati, baš mi se dopalo kako izgleda, neobično je, zanimljivivo, primamljivo za pipnuti, pogledati i prisvojiti. Razni su načini da se dekoriše ova inspirativna kutija, a ja sam nekako bez mnogo razmišljanja odabala ove jednostavne kombinacije – čipku sa braon i krv crvenom satenskom trakom. Iako sam od srca odustala, od crvene nisam htela da pobegnem za Dan zaljubljenih. Jer crveno je ipak kao ljubav, kao mašta. Dakle, kroz crvenu ostajemo u tematici za 14. februar.

Image

A mafini? Pa čokoladni su, naravno! Pazila sam da veličina kalupa za mafine odgovara kutiji u koju sam ih postavljala i ipak sam proverila koliko fila mogu da stavim na površinu mafina, a da to ne smeta kutiji kada je zatvorim.

I dok cela kuća miriši na sveže otopljenu čokoladu, na slatko, na veliku želju da drage ljude darujem i nasmejem, uzimam prvi kolačić da osetim ukus i razmišljam kako bih baš volela da mene neko ovako iznenadi. Blago onima koje ću ja obradovati ovim divnim mafinima! 🙂

Image

Recept:

Čokoladni cupcake

Sastojci

125 gr maslaca

100 gr tamne čokolade

200 – 300 gr džema od kajsija ili

150 gr šećera

2 jaja

150 gr brašna

Ganache krema

500 ml slatke pavlake

250 gr fine tamne čokolade (najmanje 70% kakaoa)

Priprema:

U posudi sa debelim dnom rastopite maslac na laganoj vatri. Kad je maslac rastopljen sklonite sa vatre i dodajte tamnu čokoladu. Lagano mešajte sve dok se čokolada potpuno ne rastopi, pa dodajte džem od kajsija. Sve mešajte dok se ne sjedini. Dodajte šecer, jaja koja ste umutili mikserom i prstohvat soli, pa sve lagano umešajte silikonskom špatulom, a potom dodajte lagano mešajuci brašno pomešano sa praškom za pecivo.

Pripremite kalupe. U svaki kalupić stavite po jednu papirnu podlogu, te izlijte nadev tako da popunite samo ¾ podloge. Pecite 20 – 25 minuta. Zatim ostavite još 10 – tak minuta da se hlade u kalupu.

Za to vreme pripremite ganaš krem. Na laganoj vatri zagrejte slatku pavlaku, skoro do vrenja, pa dodajte čokoladu i mešajte dok se masa ne sjedini. Ostavite krem da se dobro ohladi, može i tokom noći pa ga pre stavljanja na mafine izmutite na kratko mikserom.

Ukrasite mafine kako želite i uživajte u svakom čokoladnom zalogaju! 🙂