Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking


1 Comment

Godišnjica koja to i nije, salaši i kolači na severu Bačke!

Nisam čula još da je jedan par pogrešio dan godišnjice braka, da su jedno drugom uredno čestitali, obeležili, proslavili i onda usred proslave shvatili da je pogrešan datum! Eto, nama se to desilo!  A kakve veze sve to ima sa salašima i kolačima? E pa ima! I sa prolećem!
Svi su pohrlili u prirodu, pa i mi! Ne znamo bolje mesto od salaša za izležavanje na sveže pokošenoj travi, ćutke gledanje u nebo, upijanje onih prvih umilnih sunčevih zraka koji te ne opeku nego maze… Proleće u ravnici je čudno opijajuće, a u mom rodnom Somboru i njegovim okolnim salašima – neponovljivo inspirišuće. I tako se moja mala porodična družina, željna uživanja, zatekla u Somboru baš na dan sap(a)utnikove i moje godišnjice braka. Barem smo tako mislili! Prvo je plan bio da plana nema, a onda je došlo čestitanje i znate onaj naš dobro poznati manir: pa hajde kad su se već ljudi setili da ipak obeležimo, malo, skromno druženje u prirodi, na salašu pored Sombora. Možda samo roštilj. Možda samo nas četvoro. A ne, ipak šestoro. A kolač? Pa šta će nam, biće roštilj. Ali ne može bez kolača. Ok, onda roštilj i kolač. A kuglof, a medenjaci, a raspuknuti čokoladni kolač, a da ipak ukrasim teglice, sve te kolače lepo upakujem, napravim mali slatki sto i dekorišem ga? Sap(a)tnik se hvata za glavu, smeje se na već dobro poznat način koji znači: Ok, radi sta hoćes, javi kad i gde da se pojavim!

Image
I tako ja opet imam pune ruke posla, treba osmisliti dekoraciju za slatki sto na salašu, treba peći kolače (dobro, tu u pomoć stiže mama Rada), vrtim se po pijaci kupujući cveće, po prodavnicama tražeci detalje koji će se uklopiti u početnu ideju i opet me obuzima osećaj sreće što ću sve to podeliti sa dragim ljudima, u jedno divno prolećno poslepodne na salašu. Ljubičasta dominira, može da se uklopi i sa ostalim bojama poput pastelne zelene, malo žute, crno – bela kombinacija se pojavi da celu priču zaokruži…

Image

Ljubičaste su i vetrenjače koje sam sa posebnim osećajem zadovoljstva ručno napravila, jer ovde simbolično poručuju da nam je stalno potreban jak vetar da nas pokreće, da se moramo potruditi da pozitivna energija pokreće ovo malo čudo od naše zajednice.

Image

Motiv je opušten salašarski ambijent, ali hajde nije greh i ako se za milimetar odstupi, pa imamo i malo sjaja čisto da zagolicamo maštu, lizalice neponovljivih majstora slatkiša Janović iz Sombora, moji kolači, ostala dekoracija i malo mašte – i već vidim prijatelje kako prilaze ovoj “slatkoj postavci” i zadovoljno se osmehuju!

Image
Ređao se red smeha, red hrane, red mirisa cveća i trave, i baš kad smo se posle odličnog ručka okupili oko slatkog stola da otvorimo sve teglice i otpakujemo kolače, ni sama ne znam kako, shvatam da nije 31.03. (datum naše godišnjice), nego 30.03. i da su sva čestitanja zapravo morala da sačekaju sutra – jer je zapravo godišnjica sutra! I dobro, jasno mi je što su nam svi prijatelji poverovali da smo se venčali 30. marta, ali što smo nas dvoje ubedili jedno drugo da smo se venčali tada – e to je posebna priča! 🙂 E tek tada, posle ove spoznaje, nastala je prava proslava! U čast onih koji ne znaju kada su se venčali. Ali slave! 🙂 Jer za dobru klopu, dobro društvo, odlične kolače, smeh, salaš, prijatelje i druženje nikad nije rano, ni kasno, ni pogrešno vreme!
Inace, sestra mi je čestitala godišnjicu dva dana posle, 01. aprila. Valjda je htela da se nasali 🙂 Ispostavilo se da smo i tada slavili, i ispostavilo se da smo ovu “pogrešnu” godišnjicu slavili tri dana! A imamo i razlog! To je jedino važno!

Image

Image

Image

Image

Image

Advertisements


5 Comments

Danas, sutra, uvek, zauvek!

Pitanje da li ćete nekome čestitati 08. mart, šta to zapravo znači, da li uopšte primaš čestitku za 08. mart, ko se bori a ko se ne bori za ženska prava, šta je sa ostalim danima u godini, itd… počne da me zamara čim mart zakuca sa svojim 1. danom. I onda sve do tog 8. (znači celih sedam dana u godini) svekolika javnost baš aktivno razmatra pitanje ženske ravnopravnosti sa posebnim akcentom na jednu temu – nekad je to zaposlenje i r(o)adna ravnopravnost, nekada je to uticaj žena u biznisu u odnosu na uticaj muškaraca u istoj sferi, nekada je to pismenost, pravo na jednaku zaradu, itd… I tako sam razmišljajući ove godine o Danu žena, zapravo shvatila da uopšte nemam stav o tome da li treba ili ne treba čestitati, da li treba ili ne treba obeležiti. Ja samo imam stav o tome kako se treba ophoditi prema majci, sestri, supruzi, kako treba poštovati ženu, kako treba vaspitavati sinove po tom pitanju, kako treba promeniti mnogo toga u odnosu prema ženi u našem društvu.

I upravo sam pitala supruga da li on meni uopšte čestita taj praznik, a odgovor me je zaprepastio: „Da, čestitam ti, a ti mi uglavnom na to kažeš nešto poput – „Ma daj ne zamaraj me tim glupostima!“. Ja se zapravo ne sećam ni jednog tog čestitanja, ni jednog tog mog odgovora…Hm…Očito je da tom danu ne pridajem važnost, očito je da ne volim konvencionalno i ne podležem tim diktiranim i nametnutim praznovanjima. Ali to ne znači da mi nije stalo…stalo do nas žena. Naprotiv, jako mi je stalo do toga kako se muškarci u mojoj okolini ponašaju prema ženama kojima su okruženi, stalo mi je do toga da se promene mnoge stvari kojima se žena nipodaštava ili se umanjuje njen značaj, stalo mi je, ali ne tog 08. marta. Stalo mi je do toga i 13. maja i 28. novembra …

Image

I zato sam odlučila da zahvalnost koju osećam prema tri dame, izrazim nečim što je mojih ruku delo, za šta sam se sama potrudila. Njih tri su moje koleginice koje umeju da mi ulepšaju dan, olakšaju težak trenutak, umanje moj stres, kažu lepu reč. U to ime će povodom 07. marta naša kancelarija zamirisati na cimet, na kolačiće i živnuti bojama…Odlučila sam da im poklonim medenjake specijalno upakovane u tegle koje sam sama dekorisala i pripremila samo za njih. Tri boje i tri stila odgovaraju svakoj od njih posebno, i tačno znam kojoj sam i zbog čega baš takvu teglicu namenila.

Iako nemam stav po pitanu proslave Dana žena, jedna se misao ipak provukla večeras – ne gubite vreme čestitajući, volite ih, pazite ih, borite se za njih! Danas, sutra, uvek, zauvek!

Image

Image

Image

Image

Image