Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking


5 Comments

Danas, sutra, uvek, zauvek!

Pitanje da li ćete nekome čestitati 08. mart, šta to zapravo znači, da li uopšte primaš čestitku za 08. mart, ko se bori a ko se ne bori za ženska prava, šta je sa ostalim danima u godini, itd… počne da me zamara čim mart zakuca sa svojim 1. danom. I onda sve do tog 8. (znači celih sedam dana u godini) svekolika javnost baš aktivno razmatra pitanje ženske ravnopravnosti sa posebnim akcentom na jednu temu – nekad je to zaposlenje i r(o)adna ravnopravnost, nekada je to uticaj žena u biznisu u odnosu na uticaj muškaraca u istoj sferi, nekada je to pismenost, pravo na jednaku zaradu, itd… I tako sam razmišljajući ove godine o Danu žena, zapravo shvatila da uopšte nemam stav o tome da li treba ili ne treba čestitati, da li treba ili ne treba obeležiti. Ja samo imam stav o tome kako se treba ophoditi prema majci, sestri, supruzi, kako treba poštovati ženu, kako treba vaspitavati sinove po tom pitanju, kako treba promeniti mnogo toga u odnosu prema ženi u našem društvu.

I upravo sam pitala supruga da li on meni uopšte čestita taj praznik, a odgovor me je zaprepastio: „Da, čestitam ti, a ti mi uglavnom na to kažeš nešto poput – „Ma daj ne zamaraj me tim glupostima!“. Ja se zapravo ne sećam ni jednog tog čestitanja, ni jednog tog mog odgovora…Hm…Očito je da tom danu ne pridajem važnost, očito je da ne volim konvencionalno i ne podležem tim diktiranim i nametnutim praznovanjima. Ali to ne znači da mi nije stalo…stalo do nas žena. Naprotiv, jako mi je stalo do toga kako se muškarci u mojoj okolini ponašaju prema ženama kojima su okruženi, stalo mi je do toga da se promene mnoge stvari kojima se žena nipodaštava ili se umanjuje njen značaj, stalo mi je, ali ne tog 08. marta. Stalo mi je do toga i 13. maja i 28. novembra …

Image

I zato sam odlučila da zahvalnost koju osećam prema tri dame, izrazim nečim što je mojih ruku delo, za šta sam se sama potrudila. Njih tri su moje koleginice koje umeju da mi ulepšaju dan, olakšaju težak trenutak, umanje moj stres, kažu lepu reč. U to ime će povodom 07. marta naša kancelarija zamirisati na cimet, na kolačiće i živnuti bojama…Odlučila sam da im poklonim medenjake specijalno upakovane u tegle koje sam sama dekorisala i pripremila samo za njih. Tri boje i tri stila odgovaraju svakoj od njih posebno, i tačno znam kojoj sam i zbog čega baš takvu teglicu namenila.

Iako nemam stav po pitanu proslave Dana žena, jedna se misao ipak provukla večeras – ne gubite vreme čestitajući, volite ih, pazite ih, borite se za njih! Danas, sutra, uvek, zauvek!

Image

Image

Image

Image

Image

Advertisements


Leave a comment

Verina škola: Kako sam (na)učila da pravim kolačiće na štapiću ili popularni pop cake

??????????

Kolačići na štapiću su postali planetarno popularni! Kod nas verovatno mnogo kasnije nego u mnogim drugim zemljama, ali za ovakav sjajan slatkiš, nikad nije kasno!:) Moguće je da ste ih već negde probali…Ja jesam i divni su! Tako sam došla na ideju da probam sama da ih napravim. Pošto ih nikada nisam pravila, a nisam baš previše vična kuhinjskim akcijama, potražila sam pomoć tamo gde sam znala da ću je dobiti! 🙂

 

Ona se zove Vera, na Fejsbuku je svi znaju pod imenom Vanilica Novi Sad i pravi nezamislivo dobre kolače, torte, i sve ostalo što možete da poželite! Dakle, majstorica Vera i ja – učenica, jedno smo decembarsko veče provele uživajući, ona podučavajući, a ja učeći:) Sa sinovima koji trčkaraju oko nas, baš je bilo veselo! 🙂

Sastojci:

200gr mlevenog Plazma keksa

125gr putera

1dcl soka od narandže

90-100gr šećera u prahu

Glazura:

150gr čokolade (za kuvanje)

Kašičica ulja

Kolačići na štapiću mogu da budu raznih oblika, u raznim bojama, sa ukrasima ili bez…ma mogu da budu kakve god ih zamislite. Mi smo odabrale da napravimo najjednostavnije (i za mene najelegantnije) – samo čokoladne. To je za moj početak više nego dovoljno. Ako ikada savladam tehniku dovoljno dobro da mogu i da ih ukrašavam po želji, biće super!:) Do tada, čvrsto se držim Vere!

DSCN1597

Uglavnom, na početku umutite smesu od putera i šećera. Mutite nekoliko minuta dok smesa ne postane kompaktna, glatka. Potom dodajte ostale sastojke: keks i sok, i sve dobro umutite dok smesa ne postane dovoljno izjednačena, bez grudvica. Ostavite u frižider da se dobro stegne, najmanje sat vremena, biće bolje ako što duže stoji u frižideru.

DSCN1601

U međuvremenu smo pripremile štapiće na koje ćemo postavljati kolačiće. Mogu da posluže i štapići za ražnjić koje možete naći u bilo kojoj prodavnici, samo ih morate skratiti na otprilike 15 cm. Mi smo ovog puta koristile lepe, bele štapiće koji se nabavljaju samo u pojedinim megamarketima. Vera ih je pritom ukrasila rozom mašnicom i zaista su izgledali bajkovito.

 DSCN1609

Kada se masa dovoljno stegnula, počinjemo da pravimo kuglice. Moram priznati da sam ostala iznenađena spoznajom koliko je teško napraviti lepo oblikovanu kuglicu. A još pored instruktorke Vere koja ni za milimetar ne odstupa od savršenstva! 🙂 Kada smo napravili dovoljan broj kuglica (desetak komada može da se napravi od predviđene mere) poređale smo ih na postolje.

??????????

Želele smo da ono bude elegantno, belo, kako bi čokolada došla do izražaja. Potom smo svaku kuglicu probole štapićem skroz do kraja, to ne zaboravite da uradite, ali do samog kraja.

 DSCN1617

Čokoladu smo otopile u mikrotalasnoj peći, potrebno je nekoliko minuta – najviše 5, da se rastopi. Vera je dodala kafenu kašiku ulja i mešala dovoljno dugo dok se u smesi nije rastopila i poslednja grudvica.

DSCN1623

Potom je usledio bitan deo: svaki štapić smo umočile vrhom u čokoladnu glazuru, a potom ga stavile  u već napravljenu rupicu na kugli. I  tako redom, svaki štapić se prvo umoči u čokoladu, a onda se zabode u kuglicu. Kada je i to završeno, sve zajedno stavljamo u frižider da se ponovo stegne.

Dugo je za mene bilo čekanje od 30 minuta jer sam nestrpljivo obletala oko frižidera, iščekujući da vidim završni korak – prelivanje kolača čokoladom! Mmmmmmm…divan prizor! 🙂

Kada se sve dovoljno steglo i kada je Vera bila sigurna da nijedan kolač neće spasti sa štapića, počele smo da ih umačemo u čokoladnu glazuru. Ništa lepše od prelivanja čokolade na sve strane 🙂 Višak čokolade smo odstranile kako bi kolačići lepo i primamljivo izgledali na beloj podlozi. I zaista su tako i izgledali! Predivno! 🙂

??????????

Da ne bude zabune, ovi kolačići na štapiću koje smo mi pravile, postavljaju se okrenuti na dole. Postoje naravno i pop cake-si na kojima kuglica stoji okrenuta gore, ali smo ovog puta pravile drugačiju varijantu.

 ??????????

Ostavile smo ih takve – čisto čokoladne jer kod mene važi ona stara da je manje zapravo više. Bez mnogo ukrašavanja, dodavanja – čokolada je jednostavno čokolada i kao takvu je obožavam! 🙂

Probajte da napravite ove kolačiće, nije previše teško, a pritom mi je donelo slatko uzbuđenje, jer je nešto potpuno novo za mene. I naravno, uz ove zanimljive i drugačije kolačiće, deca će sigurno uživati! I obradujte ih jer su zaslužili! A svi znamo da se deca najviše raduju slatkišima! Praznici su pravo vreme za radovanje! 🙂

P.S. Nikada ovi kolačići ne bi bili ovako lepi da nije bilo Vere (Vanilica Novi Sad) koja je učiteljskim tonom povremeno govorila: „Ajde napravi ti sad jednu kuglu, ajde nemoj da te teram, ajde moraš! Uh kako ti ide to pravljenje pop cake-sa, super! E sad ćeš ovako, e sad ćemo ovo…itd itd..“  🙂 Hvala Vera na divnom novom iskustvu, hvala što deliš nesebično sve svoje male tajne (jer znaš da i kada otkriješ kako se nešto pravi, niko ne može to da napravi bolje od tebe), hvala za divan ukus ovih primamljivih kolačića, hvala za jedno lepo i kreativno decembarsko veče…

Javite kako vam se čini ovaj recept i da li ste i sami probali da ih napravite?!