Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking


8 Comments

Ma svi vole da skaču po blatnjavim baricama!

Tri nedelje do termina za drugi porođaj, i dve nedelje do Sergejevog 2. rođendana. Hoćemo slaviti? Naravno! Hoćeš li moći? Ma naravno! I tako su se poslednji dani pred porođaj pretvorili u realizaciju ideje da glavni likovi na rođendanu, osim Sergeja naravno, budu čuveni Pepa i Džordž! 🙂

_MG_8990_1600x1067

A kako kod mene nijedna proslava nije samo obezbeđivanje prostora i torte, ti dani pred porođaj su se pretvorili u slatke muke oko osmišljavanja svakog detalja zabave, u jurnjavu za dekoracijom i svakako su bili sve samo ne mirni! 🙂 Da su se Pepa i Džordž pitali, ko zna šta bi se još našlo na našem slatkom stolu, a žurka bi sigurno završila valjanjem u blatu i skakanjem po blatnjavim baricama. Pošto se ipak i mama nešto pitala, Pepa i Džordž su bili samo dekoracija i tema za sweet table.

_MG_8968_1600x1067

Otkad imam sinove, obožavam da organizujem proslave rođendana i do detalja os mislim svaki segment. Tako se za ovaj Sergejev rođendan tema nametnula sama od sebe, jer plišanog Džordža ne ispušta iz ruku, Pepa se spomene barem 10 puta u  roku od 10 minuta, kupuju se bojanke, slikovnice i knjige, a svaka epizoda se prati bez treptaja. 🙂 Pomislila sam koliko će se samo oduševiti, ako dođe u rođendaonu da dočeka drugare, a tamo ga na svakom koraku sačekaju njegovi omiljeni junaci iz crtaća. Pamtiće proslavu sigurno. Ova me ideja motivisala da zajedno sa mojom mamom, koja već ima dugogodišnje profesionalno iskustvo u organizovanju proslava, pravljenju keteringa i dekoraciji, u potpunosti pripremim njegovo slavlje. Sergejeva baka je oduševljeno počela da ređa ideje: kako će izgledati sweet table, šta će sve napraviti od kolača, kako će iskoristiti slikovnice sa motivima Pepe i Džordža, koje će boje dominirati…U mojoj glavi je žurka već počela, dve nedelje pre one zakazane…Jedva čekam, jedva čekam! 🙂

Odabrale smo da se držimo tri osnovne boje: roza, plava, bela, mada nismo mogle a ni htele da izbegnemo crvenu i žutu, koje su unele dozu živosti i razigranosti. Zamislila sam da u pozadini slatkog stola bude dosta balona, jer će na taj način u celom prostoru skrenuti pažnju gostiju i privući ih da priđu, a posle toga ukusni kolači će učiniti da mu se vraćaju. Za balone sam odabrala dve boje: belu i svetlo plavu kako bi se lako uklopili sa svim detaljima na stolu. Sve što je trebalo da se dekoriše, dizajnom je pratilo istu temu. Odštampanom fotografijom koju sam uramila, poželeli smo drugarima dobrodošlicu, a u istom maniru papirnom dekoracijom su bile ukrašene posude na slatkom stolu  iz kojih su mamili, između ostalog, pop cake-si i najrazličitije vrste bombona! Sve što smo imali od igračaka sa likom Pepe i Džordža, iskoristila sam za dekoraciju, kao na primer automobil – odlično je pristajao celoj postavci. Jeste da je bio u rukama svakog znatiželjnog deteta koje je prošlo pored stola, ali nekim čudom je svaki put i vraćen na mesto. 🙂

sweet 1

A bez čega nisam mogla da zamislim dekoraciju slatkog stola sa ovom temom? Naravno bez čizmica! 🙂  Zamislila sam ih i posrećilo mi se da sam baš takve i pronašla u jednoj prodavnici dekorativnih predmeta – malo uprljane od blata i pomalo istrošene, naše keramičke čizmice bile su povod za pitanja i za smeh! Naročito mi se dopalo kako su na posletku izgledale flašice za sok, koje sam ukrasila washi trakom i bakers twine koncem, pri čemu su papirne slamčice dale posebnu notu ovom važnom delu  slatkog stola koji deca inače obožavaju!

_MG_8979_1600x1067

_MG_8965_1600x1067

Tortu nam je pripremila Vanilica iz Novog Sada koja me već „čita“ kao knjigu, zna šta želimo i čemu se radujemo pa nam je tako i ovog puta priredila vatromet ukusa, čokolada, vanila, crveno  voće – dobitna kombinacija! 🙂

_MG_9204_1600x1067

_MG_9015_1600x1067

Kada je reč o slanom keteringu, to sam potpuno prepustila u ruke mami profesionalcu, koja je ovog puta, posle bezroj urađenih „ozbiljnih“ keteringa, pustila mašti na volju i hranu prilagodila dvogodišnjaku i njegovim drugarima …

slano

A slavljenik?! Nezamisliva sreća i opčinjenost balonima, Pepom, muzikom, drugarima, poklonima, igraonicom, druženjem…Uživali smo sa njegovim i našim prijateljima, mi uz čašicu razgovora, deca uz igru i sve što smo im pripremili. Smeh je odzvanjao još dugo po povratku kući, a rođendan smo prepričavali svako jutro kada se probudimo i svako veče pre spavanja, barem još mesec dana posle proslave. 🙂

Advertisements


5 Comments

Danas, sutra, uvek, zauvek!

Pitanje da li ćete nekome čestitati 08. mart, šta to zapravo znači, da li uopšte primaš čestitku za 08. mart, ko se bori a ko se ne bori za ženska prava, šta je sa ostalim danima u godini, itd… počne da me zamara čim mart zakuca sa svojim 1. danom. I onda sve do tog 8. (znači celih sedam dana u godini) svekolika javnost baš aktivno razmatra pitanje ženske ravnopravnosti sa posebnim akcentom na jednu temu – nekad je to zaposlenje i r(o)adna ravnopravnost, nekada je to uticaj žena u biznisu u odnosu na uticaj muškaraca u istoj sferi, nekada je to pismenost, pravo na jednaku zaradu, itd… I tako sam razmišljajući ove godine o Danu žena, zapravo shvatila da uopšte nemam stav o tome da li treba ili ne treba čestitati, da li treba ili ne treba obeležiti. Ja samo imam stav o tome kako se treba ophoditi prema majci, sestri, supruzi, kako treba poštovati ženu, kako treba vaspitavati sinove po tom pitanju, kako treba promeniti mnogo toga u odnosu prema ženi u našem društvu.

I upravo sam pitala supruga da li on meni uopšte čestita taj praznik, a odgovor me je zaprepastio: „Da, čestitam ti, a ti mi uglavnom na to kažeš nešto poput – „Ma daj ne zamaraj me tim glupostima!“. Ja se zapravo ne sećam ni jednog tog čestitanja, ni jednog tog mog odgovora…Hm…Očito je da tom danu ne pridajem važnost, očito je da ne volim konvencionalno i ne podležem tim diktiranim i nametnutim praznovanjima. Ali to ne znači da mi nije stalo…stalo do nas žena. Naprotiv, jako mi je stalo do toga kako se muškarci u mojoj okolini ponašaju prema ženama kojima su okruženi, stalo mi je do toga da se promene mnoge stvari kojima se žena nipodaštava ili se umanjuje njen značaj, stalo mi je, ali ne tog 08. marta. Stalo mi je do toga i 13. maja i 28. novembra …

Image

I zato sam odlučila da zahvalnost koju osećam prema tri dame, izrazim nečim što je mojih ruku delo, za šta sam se sama potrudila. Njih tri su moje koleginice koje umeju da mi ulepšaju dan, olakšaju težak trenutak, umanje moj stres, kažu lepu reč. U to ime će povodom 07. marta naša kancelarija zamirisati na cimet, na kolačiće i živnuti bojama…Odlučila sam da im poklonim medenjake specijalno upakovane u tegle koje sam sama dekorisala i pripremila samo za njih. Tri boje i tri stila odgovaraju svakoj od njih posebno, i tačno znam kojoj sam i zbog čega baš takvu teglicu namenila.

Iako nemam stav po pitanu proslave Dana žena, jedna se misao ipak provukla večeras – ne gubite vreme čestitajući, volite ih, pazite ih, borite se za njih! Danas, sutra, uvek, zauvek!

Image

Image

Image

Image

Image


6 Comments >

Čestitka za 34. rođendan? Srećna mi inspiracija! 🙂

Nisam sigurna šta je to u broju 34 što me toliko intrigira…Ne dopada mi se ta cifra, nekako je sva “ćoškasta i uglasta” pa joj je valjda trebalo dodati malo toplih, razdraganih tonova da bih uopšte imala volju da ovaj rođendan proslavljam. Unapred sam već taj omraženi trideset i četvrti osudila na to da bude običan i ni po čemu drugačiji dan od ostalih. I onda je jedno veče “zamirisalo” na cimet, na čipku i na ruže, na smeh i neopterećujući razgovor sa mojim divnim prijateljicama, na intimnu atmosferu u mojoj kući i ideja za proslavu 34-og je u mojim mislima već bila realizovana.

Prikupljanje materijala za celokupnu dekoraciju koju sam izradila, bio je za mene zanimljiv proces otkrivanja, male prodavnice sa divnim materijalima za kreativce, mašnice, cveće, čipkice, sveće, šolje i porcelan…Za uživanje i nestrpljivo iščekivanje da počnem da pravim sve što sam zamislila i da iznenadim prijateljice. Posebno sam bila motivisana činjenicom da rođendan nisam proslavila kod kuće već dugi niz godina, pa je neki čudan osećaj uzbuđenja pratio celokupnu realizaciju ideje.

1

Za kolače sam se naravno obratila mojoj dragoj Veri (Vanilica Novi Sad), a fotografije je napravila Sonja Lazukić.

I zapravo, bilo je intimno, tiho a veselo, uz osmeh i divne ukuse kolača, uz miris cveća i sa nekim retro stilom koji je povezao celu priču.

Ne znam zašto mi se i dalje ne dopada 34, ali mi se jako dopada način na koji sam ga proslavila i od danas govorim da sam u 35-oj. Nekako mi zvuči lepše! 🙂

kolaz

kolaz1

a_6

a_49

a_67

a_55

a_84

a_42

a_61

a_44

a_54

a_39

a_76


4 Comments

Anti – srcast Valentin, inspiracija i iznenađenje za kraj. Ili za početak! :)

Od srca sam odustala. Mislim za Dan zaljubljenih. Zašto baš svaki mora da bude obeležen srcima koja me saleću sa svih strana, vrebaju iz izloga prodavnica, saplićem se o njih na svakom koraku, na raznoraznim mestima očekivanim i neočekivanim… Uostalom, zašto Dan zaljubljenih obavezno podrazumeva da ga proslavljamo samo uz partnere? Bunim se glasno ove godine protiv toga i odlučno tvrdim da sam zaslužila da ga proslavljam sa svima redom – jer, zaljubljena sam u život, zaljubljena sam u trenutke tišine, zaljubljena sam u smeh od srca, zaljubljena sam u svoju sestru i njenu spontanost, zaljubljena sam u Sergeja, sina mi nezaustavljivog 24 sata tokom dana, zaljubljena sam i u našu malu komunu u naša čestiri zida, zaljubljena sam u sva svoja duga prijateljstva i svoj posao…Pa proslaviću taj Dan zaljubljenih kako ja hoću, tako sva zaljubljena i to bez srca! U inat!

Image

Tražeći inspiraciju na temu – kako obradovati i iznenaditi moje voljene na taj čuveni 14. februar, ideja se rodila sasvim spontano. Biće retro, biće u maniru „uradi sama“ i biće mnogo slatko, jer ja bez slatkog nijednu ljubav ne mogu da zamislim. Začinićemo sve to sa malo dobre volje i nadati se da će svako od mojih voljenih osetiti poruku koju želim da podelim sa njima.

I tako sam bila na početku da idejom, a bez jasne vizije za realizaciju. I kad sam pomislila da me ništa od svega što sam pokušala i zamislila neće zadovoljiti i ispuniti onim čudnim osećajem ushićenja kad želiš nešto jako lepo da učiniš za druge, ugledala sam na internetu fotografiju koja me oduševila!

E tad sam bila sigurna da će za sve meni drage osobe biti proslave Dan zaljubljenih, biće mafina, ali biće i iznenađenja. 🙂 Napraviću mafine i upakovati ih u kartonsku kutiju u kojoj se prodaju jaja! Da, dobro ste čuli – kartonska kutija u kojoj se prodaju jaja! 🙂 Kutiju ću ukrasiti i dobićemo pravi retro, šik, nezaboravan poklon! Svi će zapamtiti taj poklon, sigurna sam. A to i želim.

Image

Evo šta nam je potrebno:

Mafini, čiji ćete recept videti na kraju teksta

Kartonske kutije za jaja

Čipka, satenske trake

Prvo sam zamislila boje u koje želim da upakujem ove zanimljive poklone i odabrala braon, krem i crvenu. Potom sam počela da razmišljam o materijalima. Čipka i saten na kartonskoj kutiji za jaja – sjajna kombinacija! 🙂 I moram priznati, baš mi se dopalo kako izgleda, neobično je, zanimljivivo, primamljivo za pipnuti, pogledati i prisvojiti. Razni su načini da se dekoriše ova inspirativna kutija, a ja sam nekako bez mnogo razmišljanja odabala ove jednostavne kombinacije – čipku sa braon i krv crvenom satenskom trakom. Iako sam od srca odustala, od crvene nisam htela da pobegnem za Dan zaljubljenih. Jer crveno je ipak kao ljubav, kao mašta. Dakle, kroz crvenu ostajemo u tematici za 14. februar.

Image

A mafini? Pa čokoladni su, naravno! Pazila sam da veličina kalupa za mafine odgovara kutiji u koju sam ih postavljala i ipak sam proverila koliko fila mogu da stavim na površinu mafina, a da to ne smeta kutiji kada je zatvorim.

I dok cela kuća miriši na sveže otopljenu čokoladu, na slatko, na veliku želju da drage ljude darujem i nasmejem, uzimam prvi kolačić da osetim ukus i razmišljam kako bih baš volela da mene neko ovako iznenadi. Blago onima koje ću ja obradovati ovim divnim mafinima! 🙂

Image

Recept:

Čokoladni cupcake

Sastojci

125 gr maslaca

100 gr tamne čokolade

200 – 300 gr džema od kajsija ili

150 gr šećera

2 jaja

150 gr brašna

Ganache krema

500 ml slatke pavlake

250 gr fine tamne čokolade (najmanje 70% kakaoa)

Priprema:

U posudi sa debelim dnom rastopite maslac na laganoj vatri. Kad je maslac rastopljen sklonite sa vatre i dodajte tamnu čokoladu. Lagano mešajte sve dok se čokolada potpuno ne rastopi, pa dodajte džem od kajsija. Sve mešajte dok se ne sjedini. Dodajte šecer, jaja koja ste umutili mikserom i prstohvat soli, pa sve lagano umešajte silikonskom špatulom, a potom dodajte lagano mešajuci brašno pomešano sa praškom za pecivo.

Pripremite kalupe. U svaki kalupić stavite po jednu papirnu podlogu, te izlijte nadev tako da popunite samo ¾ podloge. Pecite 20 – 25 minuta. Zatim ostavite još 10 – tak minuta da se hlade u kalupu.

Za to vreme pripremite ganaš krem. Na laganoj vatri zagrejte slatku pavlaku, skoro do vrenja, pa dodajte čokoladu i mešajte dok se masa ne sjedini. Ostavite krem da se dobro ohladi, može i tokom noći pa ga pre stavljanja na mafine izmutite na kratko mikserom.

Ukrasite mafine kako želite i uživajte u svakom čokoladnom zalogaju! 🙂