Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking


1 Comment

Igraj, igraj, igraj!

Obradovala sam se mejlu koji sam dobila od moje blogodrugarice Jelene Kovinčić, čiji blog možete da pronađete na http://blagomogzivota.wordpress.com/. Ne zato što sam ljubitelj nagrada i igrica, u ovom slučaju Liebster, nego zbog toga što sam uvidela da ovo moje pisanije ipak ostavlja nekog traga, da sve što u životu radimo ima svrhu i nije bez cilja, da na ovaj način upoznajem ljude, ali i oni mene, da kroz reči i slike otvaram vrata svog sveta i šaljem dobrodošlicu svim putnicima namernicima 🙂

Jelena je postavila nekoliko pitanja pa evo i mojih odgovora:

1. Zašto pišeš blog?

Kako je kod mene sve naopako i nekim čudnim redom, tako sam i ideju o pisanju bloga realizovala u momentu kada imam najviše obaveza u životu i najmanje vremena za to. Imam porodicu i petnaestomesečnog sina koji zahtevaju 24-časovno angažovanje, radim zahtevan posao koji oduzima 9-10 sati dnevno, a o ostalim aktivnostima i obavezama neću ni da govorim. I baš u sred svog tog haosa, počela sam da blogujem! Kada blogujem? Konstantno, jer su razne situacije tema za pisanje posta, jer su susreti i svakodnevne ideje inspiracija za pisanje…Kada pišem? Uglavnom kasno uveče ili noću, jer nemam kad. Pitaš se onda: pa zašto bloguješ kad nemaš kad? Zato što je meni kao ćerki, sestri, tetki, mami, supruzi, prijateljici, unuci, zaposlenoj, itd… trebalo malo prostora da ostanem svoja, da ne budem ničija nego samo svoja! To mi je omogućio moj blog. Tu sam samo Ilijana, i ničija i svačija. Tu se vidi kako dišem, tu se čita kako pišem. To sam ja. Zato mi je bio potreban blog. Ko hoće uzme, ko neće ne mora. To je to.

2. Koja osoba je najviše uticala na formiranje tvoje ličnosti?

Moja majka. Hrabra kao lavica, snažna kao stena, nežna kao vila, sva od ljubavi, od strepnje sazdana. Promišlja, ponekad i umišlja 🙂 Pomera planine. Zna da voli, zna da ljubi, zna da kuva. Dovoljno srećna da sreću deli. Pravedna, odlučna.  Mnogo toga sam preuzela u ponašanju i razmišljanju upravo od nje.

3. Odakle si?

Živim u Novom Sadu.

4. Kada si zadnji put vozila bicikl?

Odlično pitanje!!! Ne sećam se. Otkad živim u NS, a to je baš dugooooooo, ne vozim bajs 😦 Ali zato sina već čeka njegov, tako da ću morati i ja da se opremim da mogu da ga pratim. I baš se radujem tome unapred 🙂

5. Koje je tvoje omiljeno slatko jelo?

Teško, teško pitanje 🙂 Svaki dan, ali svaki dan pojedem ogromne količine slatkiša. Kupovni ili home made, nebitno! Bitno je da su ogromne količine. Čokolada, keksi, puding, torte, kolači….Ma sve od čokolade mi je omiljeno!

6. Kada si se zadnji put napila?

Klinka, srednja škola 🙂

7. Šta je najlepše što ti se desilo prošlog dana?

Ručak sa mamom i sinom, osmesi i opušten neradan dan. Mamini medenjaci i “raspuknuti” keksi od čokolade. Baš sam uživala.

8. Omiljeni sport?

Volim sport, ali nijedan posebno. Ali zato navijam uvek kada gledam utakmicu! Nebitno mi je da li su “naši” ili “njihovi”! 🙂 Ali volim kad  pobede “moji”! :):)

9. More ili planina?

More!

10. Najviše verujem u…

Snagu uma i sve što pomoću njega može da se sprovede, jasno definisane emocije kroz reči i dela, u lepo vaspitanje tako retko danas.

11. Ni po koju cenu ne bih…

Ni po koju cenu ne bih skinula osmeh sa lica! 🙂 🙂 🙂

Jelena, uživala sam učestvujući u igrici!

Advertisements


Leave a comment

NA CRTU SA – JANUAROM

Nisam mnogo očekivala od prvog u godini. Stvarno nisam. Znam ja da se on zahuktava, da traži prave šine, sve dok ne krene zapravo sa drugim, trećim, četvrtim i tako redom. Očekivala sam ipak samo fer plej. Da je po planu, utisci, slike, događaji, poruke, crtice i sve ostalo iz januara trebalo je da bude objavljeno tek poslednjeg njegovog dana. Ali… Januar je sa mnom, 24. svog dana podvukao crtu. Kada se podvuče crta, obično se sabira. Ipak, januar je odlučio da se ovog puta oduzima.

Sažeto: u januaru se nisam nasmejala od srca, a plakala sam, nisam ćutke gledala u daljinu, a pričala sam u prazno, nisam pronašla svojih pet minuta, a potrošili su mi mnogo sati.

I najzad, tog 24. sam ispratila važnu osobu u mom životu.  Moj deda nije bio od onih koji su se hvalili kako mogu  volu rep iščupati. Moj deda je bio blag čovek. Tih. Umeo je da me pomiluje pogledom. Umeo je to i rečima i dodirom. Sanjario je budan, plenio smirenošću, smejao se iskreno, živeo je zapravo!

Izađoh na crtu sa januarom. On je pobedio. Ja sam izgubila.


10 Comments

Kako birate temu za blog? I šta ako je identična temi na drugom blogu?

Pisanje bloga, ma koliko lako izgledalo gledajući sa strane, uopšte nije jednostavno. Za početak mora  da postoji ideja o čemu želite da pišete, šta je cilj postojanja bloga i o tome na koji način želite sadržaj da prenesete vašim čitaocima. U ovom tekstu ću se naročito baviti izborom tema i podudaranjem tema na različitim blogovima. Inspirisana sam događajem iz svog ličnog iskustva, a o tome nisam ni razmišljala sve dok se nije dogodilo.

Naime, tekstove za blog pišem tako što unapred osmislim temu, a pisanje se desi u trenutku inspiracije. Blog koji sam počela da pišem, neka je vrsta mog ličnog dnevnika, odnosno beležim događaje, iskustva, impresije, prikazujem ono što je meni lično zanimljivo i čemu poklanjam pažnju u svakodnevnom životu. Kada kažem da unapred osmislim temu, to znači da se neke od njih same nametnu (Rečnik jedne mame ili Ma šta reče, bre), a  neke već mogu da zamislim na svom blogu i potrudim se da se nešto desi o čemu bih volela da pišem (Verina škola: Kako sam (na)učila da pravim kolačiće na štapiću ili pop cake).

Image

Ovih dana sam napisala tekst o flamenko plesu (Svet u očima flamenka) I to tako što je jednostavno došao na red na onom papiriću koji imam kao podsetnik o temama o kojim želim da pišem. Neke teme koje su bile pre flamenka zapisane, sada su precrtane, znači već sam o njima pisala, a neke još čekaju na inspiraciju. Uglavnom, posle objave tog teksta, javila se devojka koja je takođe pisala na temu flamenka, pre mene i odmah pitala da li sam bila inspirisana njenom objavom, tj. prevedeno, da li sam videla da je ona pisala o flamenku pa je prekopirala. Postavila je link do njenog teksta na blogu da pokaže da je već pisala o tome. Neprijatna situacija, krajnje neprijatna. Pročitam tekst, čak vidim da smo stavile među slikama koje ilustruju temu i jednu istu preuzetu sa interneta (!) i shvatim da smo zapravo pohađale istu školu flamenko plesa u Novom Sadu. E sad, kako objasniti nekome da je flamenko ples ostavio prevelik uticaj na jedan period mog života i da mi nije bio potreban nikakv podstrek da napišem tekst o tome, a posebno što sam svakodnevno u kontaktu sa pojedinim devojkama koje plešu i dalje u toj istoj grupi čiji sam član bila.

I postavljam sebi i svima vama pitanje: kako da budem sigurna da o nekoj temi o kojoj pišem ili želim da pišem, neko već nije pisao? I postavljam pitanje: da li to što pišem o nekoj temi o kojoj je već pisano, obavezno znači da nekoga kopiram?! Pa previše je blogova da bih mogla sve da ih pregledam i informišem se o tome da li je pre mene neko već pisao o flamenku, o Parizu, o ledenim kockama sa začinskim biljem, o Budimpešti, o Italiji, o verovanju u Deda Mraza…

I za kraj da nabrojim barem neke teme koje na onom istom mom papiriću sa zapisanim temama čekaju da pišem o njima: ručno pravljenje šešira za žene i njihov dizajn, ručno pravljenje nakita od papira, o vinu i njegovom slaganju sa hranom, itd. Ako je neko već pisao na svom blogu o tome, a sigurno jeste, odlično! Ima nas mnogo koji na različite načine doživljamo sve pojave koje nas okružuju i koje nam služe kao inspiracija! Odlično, jer uživam u tome da vidim koliko nas je različitih, a lepota je upravo u tome!