Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking


8 Comments

Ma svi vole da skaču po blatnjavim baricama!

Tri nedelje do termina za drugi porođaj, i dve nedelje do Sergejevog 2. rođendana. Hoćemo slaviti? Naravno! Hoćeš li moći? Ma naravno! I tako su se poslednji dani pred porođaj pretvorili u realizaciju ideje da glavni likovi na rođendanu, osim Sergeja naravno, budu čuveni Pepa i Džordž! 🙂

_MG_8990_1600x1067

A kako kod mene nijedna proslava nije samo obezbeđivanje prostora i torte, ti dani pred porođaj su se pretvorili u slatke muke oko osmišljavanja svakog detalja zabave, u jurnjavu za dekoracijom i svakako su bili sve samo ne mirni! 🙂 Da su se Pepa i Džordž pitali, ko zna šta bi se još našlo na našem slatkom stolu, a žurka bi sigurno završila valjanjem u blatu i skakanjem po blatnjavim baricama. Pošto se ipak i mama nešto pitala, Pepa i Džordž su bili samo dekoracija i tema za sweet table.

_MG_8968_1600x1067

Otkad imam sinove, obožavam da organizujem proslave rođendana i do detalja os mislim svaki segment. Tako se za ovaj Sergejev rođendan tema nametnula sama od sebe, jer plišanog Džordža ne ispušta iz ruku, Pepa se spomene barem 10 puta u  roku od 10 minuta, kupuju se bojanke, slikovnice i knjige, a svaka epizoda se prati bez treptaja. 🙂 Pomislila sam koliko će se samo oduševiti, ako dođe u rođendaonu da dočeka drugare, a tamo ga na svakom koraku sačekaju njegovi omiljeni junaci iz crtaća. Pamtiće proslavu sigurno. Ova me ideja motivisala da zajedno sa mojom mamom, koja već ima dugogodišnje profesionalno iskustvo u organizovanju proslava, pravljenju keteringa i dekoraciji, u potpunosti pripremim njegovo slavlje. Sergejeva baka je oduševljeno počela da ređa ideje: kako će izgledati sweet table, šta će sve napraviti od kolača, kako će iskoristiti slikovnice sa motivima Pepe i Džordža, koje će boje dominirati…U mojoj glavi je žurka već počela, dve nedelje pre one zakazane…Jedva čekam, jedva čekam! 🙂

Odabrale smo da se držimo tri osnovne boje: roza, plava, bela, mada nismo mogle a ni htele da izbegnemo crvenu i žutu, koje su unele dozu živosti i razigranosti. Zamislila sam da u pozadini slatkog stola bude dosta balona, jer će na taj način u celom prostoru skrenuti pažnju gostiju i privući ih da priđu, a posle toga ukusni kolači će učiniti da mu se vraćaju. Za balone sam odabrala dve boje: belu i svetlo plavu kako bi se lako uklopili sa svim detaljima na stolu. Sve što je trebalo da se dekoriše, dizajnom je pratilo istu temu. Odštampanom fotografijom koju sam uramila, poželeli smo drugarima dobrodošlicu, a u istom maniru papirnom dekoracijom su bile ukrašene posude na slatkom stolu  iz kojih su mamili, između ostalog, pop cake-si i najrazličitije vrste bombona! Sve što smo imali od igračaka sa likom Pepe i Džordža, iskoristila sam za dekoraciju, kao na primer automobil – odlično je pristajao celoj postavci. Jeste da je bio u rukama svakog znatiželjnog deteta koje je prošlo pored stola, ali nekim čudom je svaki put i vraćen na mesto. 🙂

sweet 1

A bez čega nisam mogla da zamislim dekoraciju slatkog stola sa ovom temom? Naravno bez čizmica! 🙂  Zamislila sam ih i posrećilo mi se da sam baš takve i pronašla u jednoj prodavnici dekorativnih predmeta – malo uprljane od blata i pomalo istrošene, naše keramičke čizmice bile su povod za pitanja i za smeh! Naročito mi se dopalo kako su na posletku izgledale flašice za sok, koje sam ukrasila washi trakom i bakers twine koncem, pri čemu su papirne slamčice dale posebnu notu ovom važnom delu  slatkog stola koji deca inače obožavaju!

_MG_8979_1600x1067

_MG_8965_1600x1067

Tortu nam je pripremila Vanilica iz Novog Sada koja me već „čita“ kao knjigu, zna šta želimo i čemu se radujemo pa nam je tako i ovog puta priredila vatromet ukusa, čokolada, vanila, crveno  voće – dobitna kombinacija! 🙂

_MG_9204_1600x1067

_MG_9015_1600x1067

Kada je reč o slanom keteringu, to sam potpuno prepustila u ruke mami profesionalcu, koja je ovog puta, posle bezroj urađenih „ozbiljnih“ keteringa, pustila mašti na volju i hranu prilagodila dvogodišnjaku i njegovim drugarima …

slano

A slavljenik?! Nezamisliva sreća i opčinjenost balonima, Pepom, muzikom, drugarima, poklonima, igraonicom, druženjem…Uživali smo sa njegovim i našim prijateljima, mi uz čašicu razgovora, deca uz igru i sve što smo im pripremili. Smeh je odzvanjao još dugo po povratku kući, a rođendan smo prepričavali svako jutro kada se probudimo i svako veče pre spavanja, barem još mesec dana posle proslave. 🙂

Advertisements


1 Comment

Godišnjica koja to i nije, salaši i kolači na severu Bačke!

Nisam čula još da je jedan par pogrešio dan godišnjice braka, da su jedno drugom uredno čestitali, obeležili, proslavili i onda usred proslave shvatili da je pogrešan datum! Eto, nama se to desilo!  A kakve veze sve to ima sa salašima i kolačima? E pa ima! I sa prolećem!
Svi su pohrlili u prirodu, pa i mi! Ne znamo bolje mesto od salaša za izležavanje na sveže pokošenoj travi, ćutke gledanje u nebo, upijanje onih prvih umilnih sunčevih zraka koji te ne opeku nego maze… Proleće u ravnici je čudno opijajuće, a u mom rodnom Somboru i njegovim okolnim salašima – neponovljivo inspirišuće. I tako se moja mala porodična družina, željna uživanja, zatekla u Somboru baš na dan sap(a)utnikove i moje godišnjice braka. Barem smo tako mislili! Prvo je plan bio da plana nema, a onda je došlo čestitanje i znate onaj naš dobro poznati manir: pa hajde kad su se već ljudi setili da ipak obeležimo, malo, skromno druženje u prirodi, na salašu pored Sombora. Možda samo roštilj. Možda samo nas četvoro. A ne, ipak šestoro. A kolač? Pa šta će nam, biće roštilj. Ali ne može bez kolača. Ok, onda roštilj i kolač. A kuglof, a medenjaci, a raspuknuti čokoladni kolač, a da ipak ukrasim teglice, sve te kolače lepo upakujem, napravim mali slatki sto i dekorišem ga? Sap(a)tnik se hvata za glavu, smeje se na već dobro poznat način koji znači: Ok, radi sta hoćes, javi kad i gde da se pojavim!

Image
I tako ja opet imam pune ruke posla, treba osmisliti dekoraciju za slatki sto na salašu, treba peći kolače (dobro, tu u pomoć stiže mama Rada), vrtim se po pijaci kupujući cveće, po prodavnicama tražeci detalje koji će se uklopiti u početnu ideju i opet me obuzima osećaj sreće što ću sve to podeliti sa dragim ljudima, u jedno divno prolećno poslepodne na salašu. Ljubičasta dominira, može da se uklopi i sa ostalim bojama poput pastelne zelene, malo žute, crno – bela kombinacija se pojavi da celu priču zaokruži…

Image

Ljubičaste su i vetrenjače koje sam sa posebnim osećajem zadovoljstva ručno napravila, jer ovde simbolično poručuju da nam je stalno potreban jak vetar da nas pokreće, da se moramo potruditi da pozitivna energija pokreće ovo malo čudo od naše zajednice.

Image

Motiv je opušten salašarski ambijent, ali hajde nije greh i ako se za milimetar odstupi, pa imamo i malo sjaja čisto da zagolicamo maštu, lizalice neponovljivih majstora slatkiša Janović iz Sombora, moji kolači, ostala dekoracija i malo mašte – i već vidim prijatelje kako prilaze ovoj “slatkoj postavci” i zadovoljno se osmehuju!

Image
Ređao se red smeha, red hrane, red mirisa cveća i trave, i baš kad smo se posle odličnog ručka okupili oko slatkog stola da otvorimo sve teglice i otpakujemo kolače, ni sama ne znam kako, shvatam da nije 31.03. (datum naše godišnjice), nego 30.03. i da su sva čestitanja zapravo morala da sačekaju sutra – jer je zapravo godišnjica sutra! I dobro, jasno mi je što su nam svi prijatelji poverovali da smo se venčali 30. marta, ali što smo nas dvoje ubedili jedno drugo da smo se venčali tada – e to je posebna priča! 🙂 E tek tada, posle ove spoznaje, nastala je prava proslava! U čast onih koji ne znaju kada su se venčali. Ali slave! 🙂 Jer za dobru klopu, dobro društvo, odlične kolače, smeh, salaš, prijatelje i druženje nikad nije rano, ni kasno, ni pogrešno vreme!
Inace, sestra mi je čestitala godišnjicu dva dana posle, 01. aprila. Valjda je htela da se nasali 🙂 Ispostavilo se da smo i tada slavili, i ispostavilo se da smo ovu “pogrešnu” godišnjicu slavili tri dana! A imamo i razlog! To je jedino važno!

Image

Image

Image

Image

Image


5 Comments

Danas, sutra, uvek, zauvek!

Pitanje da li ćete nekome čestitati 08. mart, šta to zapravo znači, da li uopšte primaš čestitku za 08. mart, ko se bori a ko se ne bori za ženska prava, šta je sa ostalim danima u godini, itd… počne da me zamara čim mart zakuca sa svojim 1. danom. I onda sve do tog 8. (znači celih sedam dana u godini) svekolika javnost baš aktivno razmatra pitanje ženske ravnopravnosti sa posebnim akcentom na jednu temu – nekad je to zaposlenje i r(o)adna ravnopravnost, nekada je to uticaj žena u biznisu u odnosu na uticaj muškaraca u istoj sferi, nekada je to pismenost, pravo na jednaku zaradu, itd… I tako sam razmišljajući ove godine o Danu žena, zapravo shvatila da uopšte nemam stav o tome da li treba ili ne treba čestitati, da li treba ili ne treba obeležiti. Ja samo imam stav o tome kako se treba ophoditi prema majci, sestri, supruzi, kako treba poštovati ženu, kako treba vaspitavati sinove po tom pitanju, kako treba promeniti mnogo toga u odnosu prema ženi u našem društvu.

I upravo sam pitala supruga da li on meni uopšte čestita taj praznik, a odgovor me je zaprepastio: „Da, čestitam ti, a ti mi uglavnom na to kažeš nešto poput – „Ma daj ne zamaraj me tim glupostima!“. Ja se zapravo ne sećam ni jednog tog čestitanja, ni jednog tog mog odgovora…Hm…Očito je da tom danu ne pridajem važnost, očito je da ne volim konvencionalno i ne podležem tim diktiranim i nametnutim praznovanjima. Ali to ne znači da mi nije stalo…stalo do nas žena. Naprotiv, jako mi je stalo do toga kako se muškarci u mojoj okolini ponašaju prema ženama kojima su okruženi, stalo mi je do toga da se promene mnoge stvari kojima se žena nipodaštava ili se umanjuje njen značaj, stalo mi je, ali ne tog 08. marta. Stalo mi je do toga i 13. maja i 28. novembra …

Image

I zato sam odlučila da zahvalnost koju osećam prema tri dame, izrazim nečim što je mojih ruku delo, za šta sam se sama potrudila. Njih tri su moje koleginice koje umeju da mi ulepšaju dan, olakšaju težak trenutak, umanje moj stres, kažu lepu reč. U to ime će povodom 07. marta naša kancelarija zamirisati na cimet, na kolačiće i živnuti bojama…Odlučila sam da im poklonim medenjake specijalno upakovane u tegle koje sam sama dekorisala i pripremila samo za njih. Tri boje i tri stila odgovaraju svakoj od njih posebno, i tačno znam kojoj sam i zbog čega baš takvu teglicu namenila.

Iako nemam stav po pitanu proslave Dana žena, jedna se misao ipak provukla večeras – ne gubite vreme čestitajući, volite ih, pazite ih, borite se za njih! Danas, sutra, uvek, zauvek!

Image

Image

Image

Image

Image


4 Comments

Anti – srcast Valentin, inspiracija i iznenađenje za kraj. Ili za početak! :)

Od srca sam odustala. Mislim za Dan zaljubljenih. Zašto baš svaki mora da bude obeležen srcima koja me saleću sa svih strana, vrebaju iz izloga prodavnica, saplićem se o njih na svakom koraku, na raznoraznim mestima očekivanim i neočekivanim… Uostalom, zašto Dan zaljubljenih obavezno podrazumeva da ga proslavljamo samo uz partnere? Bunim se glasno ove godine protiv toga i odlučno tvrdim da sam zaslužila da ga proslavljam sa svima redom – jer, zaljubljena sam u život, zaljubljena sam u trenutke tišine, zaljubljena sam u smeh od srca, zaljubljena sam u svoju sestru i njenu spontanost, zaljubljena sam u Sergeja, sina mi nezaustavljivog 24 sata tokom dana, zaljubljena sam i u našu malu komunu u naša čestiri zida, zaljubljena sam u sva svoja duga prijateljstva i svoj posao…Pa proslaviću taj Dan zaljubljenih kako ja hoću, tako sva zaljubljena i to bez srca! U inat!

Image

Tražeći inspiraciju na temu – kako obradovati i iznenaditi moje voljene na taj čuveni 14. februar, ideja se rodila sasvim spontano. Biće retro, biće u maniru „uradi sama“ i biće mnogo slatko, jer ja bez slatkog nijednu ljubav ne mogu da zamislim. Začinićemo sve to sa malo dobre volje i nadati se da će svako od mojih voljenih osetiti poruku koju želim da podelim sa njima.

I tako sam bila na početku da idejom, a bez jasne vizije za realizaciju. I kad sam pomislila da me ništa od svega što sam pokušala i zamislila neće zadovoljiti i ispuniti onim čudnim osećajem ushićenja kad želiš nešto jako lepo da učiniš za druge, ugledala sam na internetu fotografiju koja me oduševila!

E tad sam bila sigurna da će za sve meni drage osobe biti proslave Dan zaljubljenih, biće mafina, ali biće i iznenađenja. 🙂 Napraviću mafine i upakovati ih u kartonsku kutiju u kojoj se prodaju jaja! Da, dobro ste čuli – kartonska kutija u kojoj se prodaju jaja! 🙂 Kutiju ću ukrasiti i dobićemo pravi retro, šik, nezaboravan poklon! Svi će zapamtiti taj poklon, sigurna sam. A to i želim.

Image

Evo šta nam je potrebno:

Mafini, čiji ćete recept videti na kraju teksta

Kartonske kutije za jaja

Čipka, satenske trake

Prvo sam zamislila boje u koje želim da upakujem ove zanimljive poklone i odabrala braon, krem i crvenu. Potom sam počela da razmišljam o materijalima. Čipka i saten na kartonskoj kutiji za jaja – sjajna kombinacija! 🙂 I moram priznati, baš mi se dopalo kako izgleda, neobično je, zanimljivivo, primamljivo za pipnuti, pogledati i prisvojiti. Razni su načini da se dekoriše ova inspirativna kutija, a ja sam nekako bez mnogo razmišljanja odabala ove jednostavne kombinacije – čipku sa braon i krv crvenom satenskom trakom. Iako sam od srca odustala, od crvene nisam htela da pobegnem za Dan zaljubljenih. Jer crveno je ipak kao ljubav, kao mašta. Dakle, kroz crvenu ostajemo u tematici za 14. februar.

Image

A mafini? Pa čokoladni su, naravno! Pazila sam da veličina kalupa za mafine odgovara kutiji u koju sam ih postavljala i ipak sam proverila koliko fila mogu da stavim na površinu mafina, a da to ne smeta kutiji kada je zatvorim.

I dok cela kuća miriši na sveže otopljenu čokoladu, na slatko, na veliku želju da drage ljude darujem i nasmejem, uzimam prvi kolačić da osetim ukus i razmišljam kako bih baš volela da mene neko ovako iznenadi. Blago onima koje ću ja obradovati ovim divnim mafinima! 🙂

Image

Recept:

Čokoladni cupcake

Sastojci

125 gr maslaca

100 gr tamne čokolade

200 – 300 gr džema od kajsija ili

150 gr šećera

2 jaja

150 gr brašna

Ganache krema

500 ml slatke pavlake

250 gr fine tamne čokolade (najmanje 70% kakaoa)

Priprema:

U posudi sa debelim dnom rastopite maslac na laganoj vatri. Kad je maslac rastopljen sklonite sa vatre i dodajte tamnu čokoladu. Lagano mešajte sve dok se čokolada potpuno ne rastopi, pa dodajte džem od kajsija. Sve mešajte dok se ne sjedini. Dodajte šecer, jaja koja ste umutili mikserom i prstohvat soli, pa sve lagano umešajte silikonskom špatulom, a potom dodajte lagano mešajuci brašno pomešano sa praškom za pecivo.

Pripremite kalupe. U svaki kalupić stavite po jednu papirnu podlogu, te izlijte nadev tako da popunite samo ¾ podloge. Pecite 20 – 25 minuta. Zatim ostavite još 10 – tak minuta da se hlade u kalupu.

Za to vreme pripremite ganaš krem. Na laganoj vatri zagrejte slatku pavlaku, skoro do vrenja, pa dodajte čokoladu i mešajte dok se masa ne sjedini. Ostavite krem da se dobro ohladi, može i tokom noći pa ga pre stavljanja na mafine izmutite na kratko mikserom.

Ukrasite mafine kako želite i uživajte u svakom čokoladnom zalogaju! 🙂


Leave a comment

Verina škola: Kako sam (na)učila da pravim kolačiće na štapiću ili popularni pop cake

??????????

Kolačići na štapiću su postali planetarno popularni! Kod nas verovatno mnogo kasnije nego u mnogim drugim zemljama, ali za ovakav sjajan slatkiš, nikad nije kasno!:) Moguće je da ste ih već negde probali…Ja jesam i divni su! Tako sam došla na ideju da probam sama da ih napravim. Pošto ih nikada nisam pravila, a nisam baš previše vična kuhinjskim akcijama, potražila sam pomoć tamo gde sam znala da ću je dobiti! 🙂

 

Ona se zove Vera, na Fejsbuku je svi znaju pod imenom Vanilica Novi Sad i pravi nezamislivo dobre kolače, torte, i sve ostalo što možete da poželite! Dakle, majstorica Vera i ja – učenica, jedno smo decembarsko veče provele uživajući, ona podučavajući, a ja učeći:) Sa sinovima koji trčkaraju oko nas, baš je bilo veselo! 🙂

Sastojci:

200gr mlevenog Plazma keksa

125gr putera

1dcl soka od narandže

90-100gr šećera u prahu

Glazura:

150gr čokolade (za kuvanje)

Kašičica ulja

Kolačići na štapiću mogu da budu raznih oblika, u raznim bojama, sa ukrasima ili bez…ma mogu da budu kakve god ih zamislite. Mi smo odabrale da napravimo najjednostavnije (i za mene najelegantnije) – samo čokoladne. To je za moj početak više nego dovoljno. Ako ikada savladam tehniku dovoljno dobro da mogu i da ih ukrašavam po želji, biće super!:) Do tada, čvrsto se držim Vere!

DSCN1597

Uglavnom, na početku umutite smesu od putera i šećera. Mutite nekoliko minuta dok smesa ne postane kompaktna, glatka. Potom dodajte ostale sastojke: keks i sok, i sve dobro umutite dok smesa ne postane dovoljno izjednačena, bez grudvica. Ostavite u frižider da se dobro stegne, najmanje sat vremena, biće bolje ako što duže stoji u frižideru.

DSCN1601

U međuvremenu smo pripremile štapiće na koje ćemo postavljati kolačiće. Mogu da posluže i štapići za ražnjić koje možete naći u bilo kojoj prodavnici, samo ih morate skratiti na otprilike 15 cm. Mi smo ovog puta koristile lepe, bele štapiće koji se nabavljaju samo u pojedinim megamarketima. Vera ih je pritom ukrasila rozom mašnicom i zaista su izgledali bajkovito.

 DSCN1609

Kada se masa dovoljno stegnula, počinjemo da pravimo kuglice. Moram priznati da sam ostala iznenađena spoznajom koliko je teško napraviti lepo oblikovanu kuglicu. A još pored instruktorke Vere koja ni za milimetar ne odstupa od savršenstva! 🙂 Kada smo napravili dovoljan broj kuglica (desetak komada može da se napravi od predviđene mere) poređale smo ih na postolje.

??????????

Želele smo da ono bude elegantno, belo, kako bi čokolada došla do izražaja. Potom smo svaku kuglicu probole štapićem skroz do kraja, to ne zaboravite da uradite, ali do samog kraja.

 DSCN1617

Čokoladu smo otopile u mikrotalasnoj peći, potrebno je nekoliko minuta – najviše 5, da se rastopi. Vera je dodala kafenu kašiku ulja i mešala dovoljno dugo dok se u smesi nije rastopila i poslednja grudvica.

DSCN1623

Potom je usledio bitan deo: svaki štapić smo umočile vrhom u čokoladnu glazuru, a potom ga stavile  u već napravljenu rupicu na kugli. I  tako redom, svaki štapić se prvo umoči u čokoladu, a onda se zabode u kuglicu. Kada je i to završeno, sve zajedno stavljamo u frižider da se ponovo stegne.

Dugo je za mene bilo čekanje od 30 minuta jer sam nestrpljivo obletala oko frižidera, iščekujući da vidim završni korak – prelivanje kolača čokoladom! Mmmmmmm…divan prizor! 🙂

Kada se sve dovoljno steglo i kada je Vera bila sigurna da nijedan kolač neće spasti sa štapića, počele smo da ih umačemo u čokoladnu glazuru. Ništa lepše od prelivanja čokolade na sve strane 🙂 Višak čokolade smo odstranile kako bi kolačići lepo i primamljivo izgledali na beloj podlozi. I zaista su tako i izgledali! Predivno! 🙂

??????????

Da ne bude zabune, ovi kolačići na štapiću koje smo mi pravile, postavljaju se okrenuti na dole. Postoje naravno i pop cake-si na kojima kuglica stoji okrenuta gore, ali smo ovog puta pravile drugačiju varijantu.

 ??????????

Ostavile smo ih takve – čisto čokoladne jer kod mene važi ona stara da je manje zapravo više. Bez mnogo ukrašavanja, dodavanja – čokolada je jednostavno čokolada i kao takvu je obožavam! 🙂

Probajte da napravite ove kolačiće, nije previše teško, a pritom mi je donelo slatko uzbuđenje, jer je nešto potpuno novo za mene. I naravno, uz ove zanimljive i drugačije kolačiće, deca će sigurno uživati! I obradujte ih jer su zaslužili! A svi znamo da se deca najviše raduju slatkišima! Praznici su pravo vreme za radovanje! 🙂

P.S. Nikada ovi kolačići ne bi bili ovako lepi da nije bilo Vere (Vanilica Novi Sad) koja je učiteljskim tonom povremeno govorila: „Ajde napravi ti sad jednu kuglu, ajde nemoj da te teram, ajde moraš! Uh kako ti ide to pravljenje pop cake-sa, super! E sad ćeš ovako, e sad ćemo ovo…itd itd..“  🙂 Hvala Vera na divnom novom iskustvu, hvala što deliš nesebično sve svoje male tajne (jer znaš da i kada otkriješ kako se nešto pravi, niko ne može to da napravi bolje od tebe), hvala za divan ukus ovih primamljivih kolačića, hvala za jedno lepo i kreativno decembarsko veče…

Javite kako vam se čini ovaj recept i da li ste i sami probali da ih napravite?!


Leave a comment

Njeno Visočanstvo – čokolada!

Sedmo svetsko, ups, čokoladno čudo!

Znate onaj osećaj kad vam se jede nešto slatko, ali ipak shvatite da nije “nešto” nego baš njeno Visočanstvo – čokolada? 🙂 Kod mene je to čest osećaj…U stvari kod mene je taj osećaj svakodnevnica! 🙂 Evo jednog recepta koji će vam pružiti čist užitak u čokoladi, a potrebno je jako malo vremena da se pripremi…I što je još bolje, toliko je jednostavan da nemate o čemu da mislite dok ga pravite…Osim o čokoladi naravo! 🙂

Image

Priprema

Jogurt, šećer, brašno, ulje i sve ostale sastojke pomešajte i dobro sjeedinite kako masa ne bi imala grudvice. Izlijte u kalup i pecite 20-25 minuta na 180C.

Vruć kolač odmah izbockajte gusto viljuškom. Potom ga premažite pekmezom od kajsija. (stavite dosta pekmeza jer će tako patišpanj upiti više sokova iz pekmeza i biti sočniji)

Sve sastojke za glazuru istopite na tihoj vatri. Prelijte preko kolača i ostavite da se dobro ohladi. (meni ovaj poslednji deo oko čekanja da se stegne glazura nikako ne ide, nestrpljiva sam :))))))

Image

Sastojci

3 čaše jogurta (koristim redovnu čašu od 2 dcl i to mi je mera za sve sastojke))

3 čaše šećera

3 čaše brašna

1/2 čaše ulja

3 kašičice sode bikarbone

1 kesica vanil šećera

2 kašike kakao praha

8 kašika pekmeza od kajsija

Za glazuru:

10 kašika šećera u prahu

10 kašika mleka

100 gr putera

125 gr čokolade

Da li vam se sviđa ovaj recept? Javite kako je vama uspeo! 🙂