Komadić Sunca

life, beauty, travel, cooking

Dream big little one!

2 Comments

Znate sigurno onaj osećaj kad nešto jakooo dugo želite, ali nikako da načinite prve, male korake ka ispunjenju te želje? Jer, sama se sigurno neće ostvariti, a to vas upravo i nervira…I onda se prvo upoznajete, pa se neko vreme odmeravate, pa se udaljite pa se vratite jedna drugoj… I tako sve u krug…E, to se upravo desilo sa mojom davnašnjom željom da moj hobi kutak  zauzme važno mesto u mojoj svakodnevnici i da sve što radim “iza zatvorenih vrata” pokažem svima. I sad smo se konačno, moja želja i ja, usaglasile i odabrale baš ovaj momenat kao pravi da damo svima na znanje – Komadić sunca počinje jednu novu etapu! Reč je o izradi dekora za kuću koji je namenje deci i njihovim oazama, o izradi posebno zanimljivog aksesorajza za decu, o dekoru za proslave i postavke slatkog stola, itd…

Inspiracija su mi na prvom mestu moja deca, ali uopšte, celokupna moja okolina, porodica, način komunikacije i sva moja prijateljstva, poslužila su mi kao motiv i podstrek da mnogo toga lepog izradim do sada. Razlika je u tome, što će u svim tim zanimljivim detaljima i ukrasima od sada moći da uživaju mnogi.

zeke jastuci sredjeno

Pošto nikada ne krećem ka nekom cilju želeći odmah sve i sada, tako i celoj ovoj priči pristupam nekako stidljivo, korak po korak, pa ću vam prvo predstaviti ručno rađene jastuke u obliku zeke koje sam namenila kao poklone deci za predstojeći Uskrs…

zvezde sredjeneKako je uspavljivanje mojih mališana potpuno očaravajuć i nekako posebnom emocijom obojen deo dana, izradila sam im jastuke u obliku zvezde, za slađi i lepši san. I to je od sada dostupno svakom mališanu koji u svojoj maloj ručici voli da stisne nešto mekano dok tone u san.

slovo s sredjenoI odabrala sam da pokažem izrađeno početno slovo imena mog starijeg sina, koje je poslužilo kao detalj na slatkom stolu, a može da bude i zanimljiv ukras na policama dečijih soba.

Verna svojoj želji i ideji, podstaknuta rukama koje se ne smiruju, odlučila sam da i ovaj komadić  svog sunca podelim sa vama. Ako poželite nešto od svega što ćete viđati u našoj ponudi, javite mi se, a ako poželite nešto što još niste ostvarili – samo napred, I to odmah!

Dream big little one!!!

This gallery contains 3 photos

IdeJologija 35-og rođendana

4 Comments

U svakom bih se momentu zaklela da me moja maštaonica i ideJologija nikada, ali baš nikada neće napustiti. A ni ja njih! Lepo nam je zajedno pa nam se ne da razdvajati… A i što bi, kad posle svake ispunjene misije ostajemo dugo dugooooo nasmejani, srećni, veseli, radi da delimo sve to dalje…

Ovog puta je ideja došla kao splet raznih okolnosti i želje da ovaj, 35 – i po redu rođendan, ostane upamćen! I to baš! E što bi rekli – podvukla sam crtu, pogledala u nazad i shvatila da i nije tako loše za 35 godina… Nije baš da sam ih sve protraćila… Samo nekoliko. 🙂 I onda sam onako opušteno pomislila: “Ma čekaj, pa najbolje tek dolazi!” I eto ideje za 35-i rođendan! Glavni motiv:”The best is yet to come!”

Ne, nije to bila žurka sa stotinu prijatelja, nije bilo ni slatkog stola koji obožavam da dekorišem, bilo je to fotografisanje za pamćenje!!! Tako ću najbolje uhvatiti ovaj trenutak, tako ću se najlakše setiti sadašnjih dešavanja, osećaja, razmišljanja, kada za 10 godina zavirim u album. Pozvala sam fotografa Nenada, sve mu objasnila i zakazala snimanje u studiju.

OK, ideja je vodilja. A kako je realizovati? Fotografisanje u studiju se mora osmisliti jer nije isto fotografisati se na proslavi rođendana ili negde u prirodi gde dodatna motivacija za odličan ambijent i temu nije ni potrebna. Evo gde na scenu stupa sva moja mašta. Na fotografisanje želim da povedem porodicu, da se zabavimo, onako opušteno, da se smejemo i zezamo kao i svakog drugogo dana, želim da kao i na svakoj proslavi imam balone, jer mi bez njih nekako nije dovoljno veselo. Odlučila sam da baloni budu u kombinaciji crno-bela-zlatna boja, jer su dovoljno neutralni da se uklapaju u bilo kakvu pozadinu, a pritom mi se jako dopada ta kombinacija i kako zlatna razbija monotoniju i klasiku crno-bele varijante. Htela sam da na njima stoji kao natpis glavni moto mog rođendana pa je to bila idealna prilika da zasijaju zlatna slova. Hoću naravno i da duvamo svećice, što znači da moram da imam i tortu ili kolače.  Posebno mi se dopada kada vidim na fotografijama dodatke u vidu brkova, šešira, velikih usana…I to sam nabavila, samo što su se kod mene brkovi naravno posle morali jesti, i usne i leptir mašna. Kako? Napravljeni su kao medenjaci na štapiću. I zapravo su bili jako ukusni, sa aromom narandže. Imala sam i baner koji bi trebalo da stoji okačen na zid ili na slatki sto, ali ću ovog puta umesto toga  njime da mašem 🙂 I gle čuda, htela sam da nam se garderoba slaže, i gle čuda svi imamo farmerice u ormaru, i to stare, i svi imamo teksas košulje, i to nove. 🙂 Rešeno – svi nosimo džins!

m_PAN_7733

PicMonkey Collage 1

m_PAN_7727

m_PAN_7744

A fotografisanje – sat vremena zabave! I više od onoga što sam očekivala! Svi raspoloženi da ovu moju jednu godinu više zapamtimo po lepom. Smenjivali smo se ispred sive pozadine, smejali se, upadali jedni drugima u kadar, vijali se po prostoriji i bežali od reflektora, smejali se koliko smo nespretni, animirali mog dvogodišnjaka da se uz igru i pesmice napravi i poneka fotografija…U jednom momentu sam potpuno zaboravila da smo na fotografisanju… Svi moji rekviziti i ideje su se pokazali kao odlični!

m__MG_1719

m__MG_1725

m__MG_1752

m__MG_1717

Evo gledam slike i sećam se svakog momenta u studiju. Vremenom ću to zaboraviti, ali ću se svaki put kad ih pogledam setiti kako sam srećna i radosna bila sa 35! Dobre razloge za to imam!

I kao što rekoh: The best is yet to come!

Spremna sam! Čekaaaam! 🙂

Photo: Creative Print studio

Make up: Milica Zorić

Kolačići na štapiću: Sisters cupcakes

Baloni: Baloni Novi Sad

Baner: Tanjina kreativna radionica

This gallery contains 9 photos


8 Comments

Ma svi vole da skaču po blatnjavim baricama!

Tri nedelje do termina za drugi porođaj, i dve nedelje do Sergejevog 2. rođendana. Hoćemo slaviti? Naravno! Hoćeš li moći? Ma naravno! I tako su se poslednji dani pred porođaj pretvorili u realizaciju ideje da glavni likovi na rođendanu, osim Sergeja naravno, budu čuveni Pepa i Džordž! 🙂

_MG_8990_1600x1067

A kako kod mene nijedna proslava nije samo obezbeđivanje prostora i torte, ti dani pred porođaj su se pretvorili u slatke muke oko osmišljavanja svakog detalja zabave, u jurnjavu za dekoracijom i svakako su bili sve samo ne mirni! 🙂 Da su se Pepa i Džordž pitali, ko zna šta bi se još našlo na našem slatkom stolu, a žurka bi sigurno završila valjanjem u blatu i skakanjem po blatnjavim baricama. Pošto se ipak i mama nešto pitala, Pepa i Džordž su bili samo dekoracija i tema za sweet table.

_MG_8968_1600x1067

Otkad imam sinove, obožavam da organizujem proslave rođendana i do detalja os mislim svaki segment. Tako se za ovaj Sergejev rođendan tema nametnula sama od sebe, jer plišanog Džordža ne ispušta iz ruku, Pepa se spomene barem 10 puta u  roku od 10 minuta, kupuju se bojanke, slikovnice i knjige, a svaka epizoda se prati bez treptaja. 🙂 Pomislila sam koliko će se samo oduševiti, ako dođe u rođendaonu da dočeka drugare, a tamo ga na svakom koraku sačekaju njegovi omiljeni junaci iz crtaća. Pamtiće proslavu sigurno. Ova me ideja motivisala da zajedno sa mojom mamom, koja već ima dugogodišnje profesionalno iskustvo u organizovanju proslava, pravljenju keteringa i dekoraciji, u potpunosti pripremim njegovo slavlje. Sergejeva baka je oduševljeno počela da ređa ideje: kako će izgledati sweet table, šta će sve napraviti od kolača, kako će iskoristiti slikovnice sa motivima Pepe i Džordža, koje će boje dominirati…U mojoj glavi je žurka već počela, dve nedelje pre one zakazane…Jedva čekam, jedva čekam! 🙂

Odabrale smo da se držimo tri osnovne boje: roza, plava, bela, mada nismo mogle a ni htele da izbegnemo crvenu i žutu, koje su unele dozu živosti i razigranosti. Zamislila sam da u pozadini slatkog stola bude dosta balona, jer će na taj način u celom prostoru skrenuti pažnju gostiju i privući ih da priđu, a posle toga ukusni kolači će učiniti da mu se vraćaju. Za balone sam odabrala dve boje: belu i svetlo plavu kako bi se lako uklopili sa svim detaljima na stolu. Sve što je trebalo da se dekoriše, dizajnom je pratilo istu temu. Odštampanom fotografijom koju sam uramila, poželeli smo drugarima dobrodošlicu, a u istom maniru papirnom dekoracijom su bile ukrašene posude na slatkom stolu  iz kojih su mamili, između ostalog, pop cake-si i najrazličitije vrste bombona! Sve što smo imali od igračaka sa likom Pepe i Džordža, iskoristila sam za dekoraciju, kao na primer automobil – odlično je pristajao celoj postavci. Jeste da je bio u rukama svakog znatiželjnog deteta koje je prošlo pored stola, ali nekim čudom je svaki put i vraćen na mesto. 🙂

sweet 1

A bez čega nisam mogla da zamislim dekoraciju slatkog stola sa ovom temom? Naravno bez čizmica! 🙂  Zamislila sam ih i posrećilo mi se da sam baš takve i pronašla u jednoj prodavnici dekorativnih predmeta – malo uprljane od blata i pomalo istrošene, naše keramičke čizmice bile su povod za pitanja i za smeh! Naročito mi se dopalo kako su na posletku izgledale flašice za sok, koje sam ukrasila washi trakom i bakers twine koncem, pri čemu su papirne slamčice dale posebnu notu ovom važnom delu  slatkog stola koji deca inače obožavaju!

_MG_8979_1600x1067

_MG_8965_1600x1067

Tortu nam je pripremila Vanilica iz Novog Sada koja me već „čita“ kao knjigu, zna šta želimo i čemu se radujemo pa nam je tako i ovog puta priredila vatromet ukusa, čokolada, vanila, crveno  voće – dobitna kombinacija! 🙂

_MG_9204_1600x1067

_MG_9015_1600x1067

Kada je reč o slanom keteringu, to sam potpuno prepustila u ruke mami profesionalcu, koja je ovog puta, posle bezroj urađenih „ozbiljnih“ keteringa, pustila mašti na volju i hranu prilagodila dvogodišnjaku i njegovim drugarima …

slano

A slavljenik?! Nezamisliva sreća i opčinjenost balonima, Pepom, muzikom, drugarima, poklonima, igraonicom, druženjem…Uživali smo sa njegovim i našim prijateljima, mi uz čašicu razgovora, deca uz igru i sve što smo im pripremili. Smeh je odzvanjao još dugo po povratku kući, a rođendan smo prepričavali svako jutro kada se probudimo i svako veče pre spavanja, barem još mesec dana posle proslave. 🙂


1 Comment

Godišnjica koja to i nije, salaši i kolači na severu Bačke!

Nisam čula još da je jedan par pogrešio dan godišnjice braka, da su jedno drugom uredno čestitali, obeležili, proslavili i onda usred proslave shvatili da je pogrešan datum! Eto, nama se to desilo!  A kakve veze sve to ima sa salašima i kolačima? E pa ima! I sa prolećem!
Svi su pohrlili u prirodu, pa i mi! Ne znamo bolje mesto od salaša za izležavanje na sveže pokošenoj travi, ćutke gledanje u nebo, upijanje onih prvih umilnih sunčevih zraka koji te ne opeku nego maze… Proleće u ravnici je čudno opijajuće, a u mom rodnom Somboru i njegovim okolnim salašima – neponovljivo inspirišuće. I tako se moja mala porodična družina, željna uživanja, zatekla u Somboru baš na dan sap(a)utnikove i moje godišnjice braka. Barem smo tako mislili! Prvo je plan bio da plana nema, a onda je došlo čestitanje i znate onaj naš dobro poznati manir: pa hajde kad su se već ljudi setili da ipak obeležimo, malo, skromno druženje u prirodi, na salašu pored Sombora. Možda samo roštilj. Možda samo nas četvoro. A ne, ipak šestoro. A kolač? Pa šta će nam, biće roštilj. Ali ne može bez kolača. Ok, onda roštilj i kolač. A kuglof, a medenjaci, a raspuknuti čokoladni kolač, a da ipak ukrasim teglice, sve te kolače lepo upakujem, napravim mali slatki sto i dekorišem ga? Sap(a)tnik se hvata za glavu, smeje se na već dobro poznat način koji znači: Ok, radi sta hoćes, javi kad i gde da se pojavim!

Image
I tako ja opet imam pune ruke posla, treba osmisliti dekoraciju za slatki sto na salašu, treba peći kolače (dobro, tu u pomoć stiže mama Rada), vrtim se po pijaci kupujući cveće, po prodavnicama tražeci detalje koji će se uklopiti u početnu ideju i opet me obuzima osećaj sreće što ću sve to podeliti sa dragim ljudima, u jedno divno prolećno poslepodne na salašu. Ljubičasta dominira, može da se uklopi i sa ostalim bojama poput pastelne zelene, malo žute, crno – bela kombinacija se pojavi da celu priču zaokruži…

Image

Ljubičaste su i vetrenjače koje sam sa posebnim osećajem zadovoljstva ručno napravila, jer ovde simbolično poručuju da nam je stalno potreban jak vetar da nas pokreće, da se moramo potruditi da pozitivna energija pokreće ovo malo čudo od naše zajednice.

Image

Motiv je opušten salašarski ambijent, ali hajde nije greh i ako se za milimetar odstupi, pa imamo i malo sjaja čisto da zagolicamo maštu, lizalice neponovljivih majstora slatkiša Janović iz Sombora, moji kolači, ostala dekoracija i malo mašte – i već vidim prijatelje kako prilaze ovoj “slatkoj postavci” i zadovoljno se osmehuju!

Image
Ređao se red smeha, red hrane, red mirisa cveća i trave, i baš kad smo se posle odličnog ručka okupili oko slatkog stola da otvorimo sve teglice i otpakujemo kolače, ni sama ne znam kako, shvatam da nije 31.03. (datum naše godišnjice), nego 30.03. i da su sva čestitanja zapravo morala da sačekaju sutra – jer je zapravo godišnjica sutra! I dobro, jasno mi je što su nam svi prijatelji poverovali da smo se venčali 30. marta, ali što smo nas dvoje ubedili jedno drugo da smo se venčali tada – e to je posebna priča! 🙂 E tek tada, posle ove spoznaje, nastala je prava proslava! U čast onih koji ne znaju kada su se venčali. Ali slave! 🙂 Jer za dobru klopu, dobro društvo, odlične kolače, smeh, salaš, prijatelje i druženje nikad nije rano, ni kasno, ni pogrešno vreme!
Inace, sestra mi je čestitala godišnjicu dva dana posle, 01. aprila. Valjda je htela da se nasali 🙂 Ispostavilo se da smo i tada slavili, i ispostavilo se da smo ovu “pogrešnu” godišnjicu slavili tri dana! A imamo i razlog! To je jedino važno!

Image

Image

Image

Image

Image


5 Comments

Danas, sutra, uvek, zauvek!

Pitanje da li ćete nekome čestitati 08. mart, šta to zapravo znači, da li uopšte primaš čestitku za 08. mart, ko se bori a ko se ne bori za ženska prava, šta je sa ostalim danima u godini, itd… počne da me zamara čim mart zakuca sa svojim 1. danom. I onda sve do tog 8. (znači celih sedam dana u godini) svekolika javnost baš aktivno razmatra pitanje ženske ravnopravnosti sa posebnim akcentom na jednu temu – nekad je to zaposlenje i r(o)adna ravnopravnost, nekada je to uticaj žena u biznisu u odnosu na uticaj muškaraca u istoj sferi, nekada je to pismenost, pravo na jednaku zaradu, itd… I tako sam razmišljajući ove godine o Danu žena, zapravo shvatila da uopšte nemam stav o tome da li treba ili ne treba čestitati, da li treba ili ne treba obeležiti. Ja samo imam stav o tome kako se treba ophoditi prema majci, sestri, supruzi, kako treba poštovati ženu, kako treba vaspitavati sinove po tom pitanju, kako treba promeniti mnogo toga u odnosu prema ženi u našem društvu.

I upravo sam pitala supruga da li on meni uopšte čestita taj praznik, a odgovor me je zaprepastio: „Da, čestitam ti, a ti mi uglavnom na to kažeš nešto poput – „Ma daj ne zamaraj me tim glupostima!“. Ja se zapravo ne sećam ni jednog tog čestitanja, ni jednog tog mog odgovora…Hm…Očito je da tom danu ne pridajem važnost, očito je da ne volim konvencionalno i ne podležem tim diktiranim i nametnutim praznovanjima. Ali to ne znači da mi nije stalo…stalo do nas žena. Naprotiv, jako mi je stalo do toga kako se muškarci u mojoj okolini ponašaju prema ženama kojima su okruženi, stalo mi je do toga da se promene mnoge stvari kojima se žena nipodaštava ili se umanjuje njen značaj, stalo mi je, ali ne tog 08. marta. Stalo mi je do toga i 13. maja i 28. novembra …

Image

I zato sam odlučila da zahvalnost koju osećam prema tri dame, izrazim nečim što je mojih ruku delo, za šta sam se sama potrudila. Njih tri su moje koleginice koje umeju da mi ulepšaju dan, olakšaju težak trenutak, umanje moj stres, kažu lepu reč. U to ime će povodom 07. marta naša kancelarija zamirisati na cimet, na kolačiće i živnuti bojama…Odlučila sam da im poklonim medenjake specijalno upakovane u tegle koje sam sama dekorisala i pripremila samo za njih. Tri boje i tri stila odgovaraju svakoj od njih posebno, i tačno znam kojoj sam i zbog čega baš takvu teglicu namenila.

Iako nemam stav po pitanu proslave Dana žena, jedna se misao ipak provukla večeras – ne gubite vreme čestitajući, volite ih, pazite ih, borite se za njih! Danas, sutra, uvek, zauvek!

Image

Image

Image

Image

Image


1 Comment

Igraj, igraj, igraj!

Obradovala sam se mejlu koji sam dobila od moje blogodrugarice Jelene Kovinčić, čiji blog možete da pronađete na http://blagomogzivota.wordpress.com/. Ne zato što sam ljubitelj nagrada i igrica, u ovom slučaju Liebster, nego zbog toga što sam uvidela da ovo moje pisanije ipak ostavlja nekog traga, da sve što u životu radimo ima svrhu i nije bez cilja, da na ovaj način upoznajem ljude, ali i oni mene, da kroz reči i slike otvaram vrata svog sveta i šaljem dobrodošlicu svim putnicima namernicima 🙂

Jelena je postavila nekoliko pitanja pa evo i mojih odgovora:

1. Zašto pišeš blog?

Kako je kod mene sve naopako i nekim čudnim redom, tako sam i ideju o pisanju bloga realizovala u momentu kada imam najviše obaveza u životu i najmanje vremena za to. Imam porodicu i petnaestomesečnog sina koji zahtevaju 24-časovno angažovanje, radim zahtevan posao koji oduzima 9-10 sati dnevno, a o ostalim aktivnostima i obavezama neću ni da govorim. I baš u sred svog tog haosa, počela sam da blogujem! Kada blogujem? Konstantno, jer su razne situacije tema za pisanje posta, jer su susreti i svakodnevne ideje inspiracija za pisanje…Kada pišem? Uglavnom kasno uveče ili noću, jer nemam kad. Pitaš se onda: pa zašto bloguješ kad nemaš kad? Zato što je meni kao ćerki, sestri, tetki, mami, supruzi, prijateljici, unuci, zaposlenoj, itd… trebalo malo prostora da ostanem svoja, da ne budem ničija nego samo svoja! To mi je omogućio moj blog. Tu sam samo Ilijana, i ničija i svačija. Tu se vidi kako dišem, tu se čita kako pišem. To sam ja. Zato mi je bio potreban blog. Ko hoće uzme, ko neće ne mora. To je to.

2. Koja osoba je najviše uticala na formiranje tvoje ličnosti?

Moja majka. Hrabra kao lavica, snažna kao stena, nežna kao vila, sva od ljubavi, od strepnje sazdana. Promišlja, ponekad i umišlja 🙂 Pomera planine. Zna da voli, zna da ljubi, zna da kuva. Dovoljno srećna da sreću deli. Pravedna, odlučna.  Mnogo toga sam preuzela u ponašanju i razmišljanju upravo od nje.

3. Odakle si?

Živim u Novom Sadu.

4. Kada si zadnji put vozila bicikl?

Odlično pitanje!!! Ne sećam se. Otkad živim u NS, a to je baš dugooooooo, ne vozim bajs 😦 Ali zato sina već čeka njegov, tako da ću morati i ja da se opremim da mogu da ga pratim. I baš se radujem tome unapred 🙂

5. Koje je tvoje omiljeno slatko jelo?

Teško, teško pitanje 🙂 Svaki dan, ali svaki dan pojedem ogromne količine slatkiša. Kupovni ili home made, nebitno! Bitno je da su ogromne količine. Čokolada, keksi, puding, torte, kolači….Ma sve od čokolade mi je omiljeno!

6. Kada si se zadnji put napila?

Klinka, srednja škola 🙂

7. Šta je najlepše što ti se desilo prošlog dana?

Ručak sa mamom i sinom, osmesi i opušten neradan dan. Mamini medenjaci i “raspuknuti” keksi od čokolade. Baš sam uživala.

8. Omiljeni sport?

Volim sport, ali nijedan posebno. Ali zato navijam uvek kada gledam utakmicu! Nebitno mi je da li su “naši” ili “njihovi”! 🙂 Ali volim kad  pobede “moji”! :):)

9. More ili planina?

More!

10. Najviše verujem u…

Snagu uma i sve što pomoću njega može da se sprovede, jasno definisane emocije kroz reči i dela, u lepo vaspitanje tako retko danas.

11. Ni po koju cenu ne bih…

Ni po koju cenu ne bih skinula osmeh sa lica! 🙂 🙂 🙂

Jelena, uživala sam učestvujući u igrici!


6 Comments >

Čestitka za 34. rođendan? Srećna mi inspiracija! 🙂

Nisam sigurna šta je to u broju 34 što me toliko intrigira…Ne dopada mi se ta cifra, nekako je sva “ćoškasta i uglasta” pa joj je valjda trebalo dodati malo toplih, razdraganih tonova da bih uopšte imala volju da ovaj rođendan proslavljam. Unapred sam već taj omraženi trideset i četvrti osudila na to da bude običan i ni po čemu drugačiji dan od ostalih. I onda je jedno veče “zamirisalo” na cimet, na čipku i na ruže, na smeh i neopterećujući razgovor sa mojim divnim prijateljicama, na intimnu atmosferu u mojoj kući i ideja za proslavu 34-og je u mojim mislima već bila realizovana.

Prikupljanje materijala za celokupnu dekoraciju koju sam izradila, bio je za mene zanimljiv proces otkrivanja, male prodavnice sa divnim materijalima za kreativce, mašnice, cveće, čipkice, sveće, šolje i porcelan…Za uživanje i nestrpljivo iščekivanje da počnem da pravim sve što sam zamislila i da iznenadim prijateljice. Posebno sam bila motivisana činjenicom da rođendan nisam proslavila kod kuće već dugi niz godina, pa je neki čudan osećaj uzbuđenja pratio celokupnu realizaciju ideje.

1

Za kolače sam se naravno obratila mojoj dragoj Veri (Vanilica Novi Sad), a fotografije je napravila Sonja Lazukić.

I zapravo, bilo je intimno, tiho a veselo, uz osmeh i divne ukuse kolača, uz miris cveća i sa nekim retro stilom koji je povezao celu priču.

Ne znam zašto mi se i dalje ne dopada 34, ali mi se jako dopada način na koji sam ga proslavila i od danas govorim da sam u 35-oj. Nekako mi zvuči lepše! 🙂

kolaz

kolaz1

a_6

a_49

a_67

a_55

a_84

a_42

a_61

a_44

a_54

a_39

a_76


2 Comments

Nakit od papira!

Ostala sam zbunjena posle prvog, letimičnog pogleda na fotografije koje su mi promicale pred očima – nakit, ogrlice, minđuše, prstenje, a sve od papira. Od čega?! Od papira. Lepo piše – n a k i t  o d  p a p i r a. Čitam ponovo i pokušavam da povežem papir i nakit, ogrlice i minđuše koje bih rado odmah videla na sebi, ali nikako da do kraja shvatim da je sve u šta netremice gledam izrađeno od papira, jer izgleda zaista nesvakidašnje. Ipak, već sledećeg trenutka sve mi postaje jasnije kada sam ugledala ko se krije iza naziva I.R. Jewellery.

Image

Ona čuva barem po jednu ideju na svakom dlanu, pa me i ne čudi što su vešte ruke Ivane Raič, drugarice mi iz detinjstva, ideju pretočile baš u nakit. Elegantan, ali ni malo opterećujuć, poseban jer čuva zagonetnu tajnu od čega je napravljen, zanimljivih boja i oblika nenametljivo šalje poruku o istančanom stilu. Svakim pogledom na taj divan šareni svet od perlica, postajem sve više znatiželjna jer će još jedna tajna za mene biti otkrivena, a ova mi se čini posebno zanimljivom. I tako mi Ivana kazuje na jednostavan, običan način svoju priču o neobičnom materijalu za pravljanje nakita.

Posebno me fascinira činjenica da je za stvaranje nečeg toliko kreativnog potpuno nebitno koja vrsta papira se koristi: novine koje su već pročitane, kolaž papir ostao od neke sasvim druge prilike kada je korišćen, ukrasne kese, pa čak, kaže Ivana, mogu da se koriste i stari kalendari. Osim glavnog materijala za stvaranje jednog komada nakita, još se koristi lepilo za papir, motpod masa za učvršćivanje i na kraju lak. Dok se naša priča o ovoj zanimljivoj temi polako odmotava, mene je zainteresovalo kako se taj papir u celokupnom procesu izrade nakita, zamotava. Jer, pažljivo upijam svaki detalj o kojem je ovde reč, ali i dalje ne uspevam da zamislim da se stari papir odjednom pretvara u nešto blistavo, sjajno i sofisticirano poput nakita koje Ivana pravi. I zato, sa još više pažnje pratim detaljan opis izrade i polako sve te reči postaju slike u mojoj glavi.

Image

I dok Ivana prepričava redosled kojim se odigrava ceo stvaralački proces, dobijam volju da se i sama jednom okušam u izradi istog. Verujem da je Ivanin stil zaista teško ponoviti, jer kada se pogleda ogrlica ili narukvica koju je izradila, jasno je da istančan osećaj za lepo dominira, da je elegancija umešala prste u svaki komad koji naprosto mami da ga ponesete kao ukras. Na momenat kao da sam probuđena iz maštanja o lepom, vraćam se našoj temi, da pokušam da ispratim ceo proces izrade: papir se iseče u određenoj dimenziji u različitim oblicima – izduženi trougao, izduženi pravougaonik na primer, kraj se zalepi lepkom za papir, a potom se namotava, pri čemu se dobijaju željeni geometrijski oblici poput valjka, kupe, kruga, duple kupe. Nakon toga se perle stavljaju u masu za učvršćivanje, suše se, a potom se premazuju lakom nekoliko puta sve dok se ne postigne visok sjaj. Nakon nanošenja svakog sloja laka, neophodno je sušenje.

Ne zvuči komplikovano, priznajem nekako više sama za sebe i kao da pokušavam da se ohrabrim u nastojanju da probam da izvedem opisano. Ipak, već sledećeg trenutka mi postaje jasno da nije ovde reč samo o tehnici, već i o strpljenju, o snalažljivosti i o veštim rukama koje već spomenuh na početku teksta. Reč je o kreativnosti koja se ispoljava kroz oblike i dobija svoju završnicu u unikatnom komadu koji odmah potom postaje nečija tuđa priča, nečija tuđa poruka.

Image

I kada smo završile priču o tehnici izrade, sledi deo koji sa osmehom dočekujem, jer je reč o kreiranju svakog komada nakita posebno. Volim da slušam kreativce kako pričaju o momentima kada ih “posećuje” inspiracija, kako je teško kada je nema, kako je ispunjen i srećan svako ko stvara i ume ideju da pretoči u nešto vredno što nastavlja svoj put dalje. Već zamišljam Ivanu kako sedi okružena mnoštvom raznobojnih perlica, u svetu u kojem je dozvoljeno i poželjno da caruje mašta, kako izdvaja jednu po jednu, niže i sklapa mozaike od kojih svaki nosi posebnu poruku i jedinstvenu priču. Ivana se ne zadržava samo na jednom stilu, već svaki komad nakita predstavlja svojevrstan unikat, ukras koji će zapasti za oko, koji će neko nositi kao svoj lični pečat. I tako su već svi navikli da je Ivana kadra nanizati bezbroj prelepih perlica od kojih će jedna odgovarati meni, druga tebi, treća nekoj sasvim drugačijoj ženi, za stariju ili mlađu damu, za dan ili za večernji izlazak, za dnevnu odevnu kombinaciju ili uz elegantnu haljinu i cepele…

Niže se minut za minutom ove naše priče dok se uporedo nižu perla za perlom na jednoj prelepoj ogrlici, ali ostaje pitanje na koje me odgovor posebno interesuje. Šta kažu ljudi, da li svi reaguju kao i ja čitajući dva puta natpis kojim se opisuju karakteristike nakita od papira? E tu sam izgleda pogodila pravo u metu, jer mi Ivana prepričava angedote kada su ljudi u neverici pri saznanju da su glavni delovi nakita napravljeni od papira. Uglavnom misle da su u pitanju školjke ili kamenčići, jer to zaista tako i izgleda. Posebno je interesantno i jedinstveno prstenje, jer pojedini pri prvom pogledu podsećaju na raskošno izrađen nakit od materijala kao što je srebro. Činjenica da je nakit unikatan i izrađen od prirodnog materijala, izuzetno se dopada onima koji umeju na poseban način da nose nešto nesvakidašnje i da na taj način pokažu svoju osobenost. Za njih je ovaj nakit kao stvoren!

Image

Da li je Ivana otputovala po ideju ili je ideja čak iz Australije pronašla nju, teško je reći, tek istina je da je tamo pravljenje nakita od papira jako popularno, sa čime je Ivanu upoznala prijateljica koja živi u toj dalekoj zemlji. Može se reći da je taj susret odredio Ivanin kreativni put i pokrenuo lavinu pritajene kreativne energije. Iako izgleda jednostavno, lepo i opuštajuće praviti nakit, nijedan posao pa ni ovaj kreativan nije nimalo lak, a to potvrđuje i činjenica da je dosta vremena potrebno kako bi se napravio komad nakita. Sečenje papira i namotavanje oduzima najviše vremena, tako da je ponekad potrebno i do 2, 3 dana da bi se napravila samo jedna ogrlica ili narukvica. Nizanje perli je najlepši deo posla, kaže Ivana, a i mene najviše privlači ta faza kreiranja, pa već osećam neko neobjašnjivo uzbuđenje pri iščekivanju da vidim kako će na kraju izgledati ogrlica koju Ivana upravo pravi.

Za Ivanu nema dileme – najlepše je kada posle uloženog truda i energije, svoju ogrlicu ili narukvicu vidi u prolazu na nekoj dami koja ih nosi sa uživanjem i posebno ih ističe. Svi ciljevi i snovi stanu u jedan – stvarati stvarati stvarati! 🙂

Image

A ja? Ja ću posle ove priče i otkrivanja još jednog kreativnog kutka, drugačijim očima gledati na izazove poput ovog i razmisliću šta ću uraditi sa hrpom novina koje imam a koje se mogu iskoristiti, evo pokazalo se, možda čak i za pravljenje nakita. Sasvim sigurno ću svoju kretivnu stranu uobličiti. Kako će to izgledati? Saznaćemo uskoro 🙂

Do tada ću nositi nakit sa potpisom I.R. jewellery i potruditi se da poruka krene dalje. „Nakit od papira?“ Već čujem kako sa velikim znakom upitnika izgovaraju moje prijateljice koje će ovo pročitati. „Da, moguće je! I te kako!“

P.S. Jako se radujem što ćemo obradovati nekoga jednim prelepim kompletom nakita od papira – reč je o ogrlici i minđušama. Svratite na FB stranicu Komadić sunca i učestvujte u igri! Nije komplikovano, a vredi! 🙂


8 Comments

Sve u svoje vreme!

DOBRO JUTRO (KAFA)!

Ima nešto magično u toj prvoj jutarnjoj šoljici kafe. Valjda zbog toga što mi se usnula čula razbuđuju upravo sa njom, prva šoljica je za mene najbitnija, što miris koji dopire iz susedne sobe naprosto poziva na uživanje, što uz prvu šoljicu kafe imam svoj preko potreban mir da razmislim o danu koji je ostao za mnom i o onom koji je preda mnom. Miris je jači utisak od ukusa, barem za mene.  Kada vikendom još protežući se u pižami i čekaju da sap(a)utnik vikne “kafa je gotova”, osetim miris vruće kafe koji se provukao kroz zatvorena vrata, osetim toplinu, osetim pravu atmosferu doma i svu lepotu malih rituala kojima započinjem dan. I baš je čudno kako se personifikuje jedna šoljica obične kafe i kako mi obavezno probudi svest o tome koliko sam srećna u datom trenutku, koliko sam zadovoljna što umem da uživam i što u malim stvarima prepoznajem radost i nadahnuće.

Image

Inače kuvam običnu „tursku“ kafu…Pored aparata za pravljenje filter kafe, pored male mašinice kojom se muti Ness, pored svih ostalih krem, vanila i čokoladnih ukusa, pored 2u1, 3u1, i dalje najviše uživam u običnoj crnoj kafi. Posle svih isprobavanja shvatila sam da je za mene sve u 1 upravo u toj kašičici crne kafe sadržano. Ritual ne bi bio potpun kada ispijanje prve jutarnje kafe ne bi pratilo mnoštvo detalja. Obavezno se pije u pižami, ako je zima kao sada – sa patofnama, obavezno na istom mestu u stanu, u ovom slučaju na omiljenoj Barcelona fotelji, i naravno uz prelistavanje dnevne štampe na internetu ili nekih magazina o dekoraciji. U trenucima ispijanja prve jutarnje kafe televizija ne dolazi u obzir, tu sam spravu ugasila kada sam u jednom momentu uvidela da me jutrom more brige, jer je svaki jutarnji program opterećen politikom, ružnim događajima iz zemlje i sveta…Rešila sam da na početku dana svet gledam kroz ružičaste naočare a posle kako bude, da biram šta ću od informacija da obradim i da uživam u svakom gutljaju jake, crne, mirisne kafe. Obavezna je mala pauza posle prvog gutljaja, čisto da do kraja osetim gorak ukus kada sklizne niz ždrelo i da se osmehnem uglom usana. Dan može da počne! Dobro jutro!

DOBAR DAN (VINO)!

Još pamtim jedan letnji dan u Opatiji, restoran iz čije bašte smo uživali u pogledu na magnolije, njihovi autentični sirevi, salata od hobotnice i čaša belog vina Malvazija Kozlović. Konobar nam je objasnio da je to vino odlično uz naš izbor hrane, a već pri prvom gutljaju bilo je jasno da je ukus „pun“ i da se zbog svežine koju ostavlja u ustima savršeno slaže sa slanim sirevima. Uživala sam polagano ispijajući vino koje na samom kraju ostavlja ukus nekakve čudne kombinacije gorkog i slatkog. Pitko, potpuno lagano i suvo, upotpunilo je predivan dan u Opatiji koji definitivno pamtim mirisom i ukusom, više nego slikom.

Image

O vinima ne znam mnogo ili bolje rečeno ne znam gotovo ništa. Kao i većina, znam da se uz ribu obično kombinuje belo, a uz crvena mesa crveno vino. Ispostavilo se da mi najviše prija Rose. Uz bilo koju hranu, čak i uz kolače. Vino ne pijem često. Možda baš zbog toga pamtim momente kada sam u potpunosti opuštena uživala u čaši dobre hrane i kvalitetnog vina. Kada ga pijem, to je obavezno sredinom dana, posle ručka.

Naučila sam da pravilan izbor vina može da stvori savršen momenat za mene i drage mi osobe, koje umeju da se prepuste uživanju i kao i ja, da pamte momenat. Zato volim vino, što pamtim lepe trenutke po njihovom ukusu. Tako mi je postalo zanimljivije istraživati ih…Probajte i recite vinu „Dobar dan“!

DOBRO VEČE ILI LAKU NOĆ (ČAJ)!

Uvek pijem crveni! Pravilo kod ispijanja čaja. Ok, znam da propuštam mnogo dobrih, egzotičnih ukusa, ali ako kažem čaj, mislim na crveni – jagoda, malina, crveni grejp, može i nešto od običnijih poput šipka, nebitno, samo da je crveni. Otkrila sam da crveni čajevi nude neku notu gorčine koja meni posebno odgovara, a u isto vreme osetim i slatku notu voća bez koje ukus ne bi bio jedinstven.

Image

Cimet odlično ide uz crvene čajeve, verovali ili ne. Ne mora da se kombinuje samo uz jabuku. Nekad ga samo stavim na tanjirić pored dok pijem čaj da zamiriši soba, da se oseti aroma uz koju je užitak uvek veći.

Čaj dolazi u smiraj dana. Tada se i ja smirujem. Čaj me zapravo smiruje i opušta. Kao da poručuje da je vreme da se ponovo vratim domu i opustim, posle radnog dana i vremena provedenog van njega. Ponekad je čaj ono što me „vrati u život“ i uzvikne „Dobro veče“, a ponekad uz šolju crvenog čaja ukućanima poželim „Laku noć“…

Image

Uživam u svakom delu dana, u svakom od ova tri čuvena i za mene najvažnija momenta, uživam u svakom Dobro jutro, Dobar dan, Dobro veče i Laku noć! Dobro je dok je tako! 🙂


4 Comments

Anti – srcast Valentin, inspiracija i iznenađenje za kraj. Ili za početak! :)

Od srca sam odustala. Mislim za Dan zaljubljenih. Zašto baš svaki mora da bude obeležen srcima koja me saleću sa svih strana, vrebaju iz izloga prodavnica, saplićem se o njih na svakom koraku, na raznoraznim mestima očekivanim i neočekivanim… Uostalom, zašto Dan zaljubljenih obavezno podrazumeva da ga proslavljamo samo uz partnere? Bunim se glasno ove godine protiv toga i odlučno tvrdim da sam zaslužila da ga proslavljam sa svima redom – jer, zaljubljena sam u život, zaljubljena sam u trenutke tišine, zaljubljena sam u smeh od srca, zaljubljena sam u svoju sestru i njenu spontanost, zaljubljena sam u Sergeja, sina mi nezaustavljivog 24 sata tokom dana, zaljubljena sam i u našu malu komunu u naša čestiri zida, zaljubljena sam u sva svoja duga prijateljstva i svoj posao…Pa proslaviću taj Dan zaljubljenih kako ja hoću, tako sva zaljubljena i to bez srca! U inat!

Image

Tražeći inspiraciju na temu – kako obradovati i iznenaditi moje voljene na taj čuveni 14. februar, ideja se rodila sasvim spontano. Biće retro, biće u maniru „uradi sama“ i biće mnogo slatko, jer ja bez slatkog nijednu ljubav ne mogu da zamislim. Začinićemo sve to sa malo dobre volje i nadati se da će svako od mojih voljenih osetiti poruku koju želim da podelim sa njima.

I tako sam bila na početku da idejom, a bez jasne vizije za realizaciju. I kad sam pomislila da me ništa od svega što sam pokušala i zamislila neće zadovoljiti i ispuniti onim čudnim osećajem ushićenja kad želiš nešto jako lepo da učiniš za druge, ugledala sam na internetu fotografiju koja me oduševila!

E tad sam bila sigurna da će za sve meni drage osobe biti proslave Dan zaljubljenih, biće mafina, ali biće i iznenađenja. 🙂 Napraviću mafine i upakovati ih u kartonsku kutiju u kojoj se prodaju jaja! Da, dobro ste čuli – kartonska kutija u kojoj se prodaju jaja! 🙂 Kutiju ću ukrasiti i dobićemo pravi retro, šik, nezaboravan poklon! Svi će zapamtiti taj poklon, sigurna sam. A to i želim.

Image

Evo šta nam je potrebno:

Mafini, čiji ćete recept videti na kraju teksta

Kartonske kutije za jaja

Čipka, satenske trake

Prvo sam zamislila boje u koje želim da upakujem ove zanimljive poklone i odabrala braon, krem i crvenu. Potom sam počela da razmišljam o materijalima. Čipka i saten na kartonskoj kutiji za jaja – sjajna kombinacija! 🙂 I moram priznati, baš mi se dopalo kako izgleda, neobično je, zanimljivivo, primamljivo za pipnuti, pogledati i prisvojiti. Razni su načini da se dekoriše ova inspirativna kutija, a ja sam nekako bez mnogo razmišljanja odabala ove jednostavne kombinacije – čipku sa braon i krv crvenom satenskom trakom. Iako sam od srca odustala, od crvene nisam htela da pobegnem za Dan zaljubljenih. Jer crveno je ipak kao ljubav, kao mašta. Dakle, kroz crvenu ostajemo u tematici za 14. februar.

Image

A mafini? Pa čokoladni su, naravno! Pazila sam da veličina kalupa za mafine odgovara kutiji u koju sam ih postavljala i ipak sam proverila koliko fila mogu da stavim na površinu mafina, a da to ne smeta kutiji kada je zatvorim.

I dok cela kuća miriši na sveže otopljenu čokoladu, na slatko, na veliku želju da drage ljude darujem i nasmejem, uzimam prvi kolačić da osetim ukus i razmišljam kako bih baš volela da mene neko ovako iznenadi. Blago onima koje ću ja obradovati ovim divnim mafinima! 🙂

Image

Recept:

Čokoladni cupcake

Sastojci

125 gr maslaca

100 gr tamne čokolade

200 – 300 gr džema od kajsija ili

150 gr šećera

2 jaja

150 gr brašna

Ganache krema

500 ml slatke pavlake

250 gr fine tamne čokolade (najmanje 70% kakaoa)

Priprema:

U posudi sa debelim dnom rastopite maslac na laganoj vatri. Kad je maslac rastopljen sklonite sa vatre i dodajte tamnu čokoladu. Lagano mešajte sve dok se čokolada potpuno ne rastopi, pa dodajte džem od kajsija. Sve mešajte dok se ne sjedini. Dodajte šecer, jaja koja ste umutili mikserom i prstohvat soli, pa sve lagano umešajte silikonskom špatulom, a potom dodajte lagano mešajuci brašno pomešano sa praškom za pecivo.

Pripremite kalupe. U svaki kalupić stavite po jednu papirnu podlogu, te izlijte nadev tako da popunite samo ¾ podloge. Pecite 20 – 25 minuta. Zatim ostavite još 10 – tak minuta da se hlade u kalupu.

Za to vreme pripremite ganaš krem. Na laganoj vatri zagrejte slatku pavlaku, skoro do vrenja, pa dodajte čokoladu i mešajte dok se masa ne sjedini. Ostavite krem da se dobro ohladi, može i tokom noći pa ga pre stavljanja na mafine izmutite na kratko mikserom.

Ukrasite mafine kako želite i uživajte u svakom čokoladnom zalogaju! 🙂